INTERVJU
Srpsko
NE Ahtisariju
Skupstinski izbori u Srbiji, odrzani 21. januara, nisu doneli neka veca
iznenadjenja ili bitne promene na politickoj sceni u Beogradu. U intervjuu
za radio CKCU 93.1 FM u Otavi, dr Srdja Trifkovic, istaknuti poznavalac
politickih zbivanja na Balkanu, daje svoju procenu izbornih rezultata i
komentar o pritisku na Srbiju da se odrekne Kosova…
“U nedostatku nekih vecih izbornih iznenadjenja u Srbiji sada sledi
nekoliko rundi napetih pregovora pa i prizemnog cenkanja u cilju formiranja
nove vlade. Kostunica je vec izjavio da nece da prihvati ucesce u koaliciji
u kojoj ne bude imenovan za premijera. Postavio je i dodatni uslov da buduca
vlada raskine diplomatske odnose sa ma kojom zemljom koja bi priznala nezavisno
Kosovo. Veruje se da ce Kostunica traziti da zadrzi resore policije i pravodsudja,
kao i da preuzme Ministarstvo spoljnih poslova, upraznjeno odlaskom Vuka
Draskovica – koji je potucen na izborima i time zavrsio svoju politicku
karijeru.
Jedan od Kostunicinih eventualnih koalicionih partnera koje Zapad gura
kao logicni izbor, jeste Demokratska stranka. Kostunica bi navodno bio
spreman da im preda kljucna ekonomska ministarstva, kao sto su energetika,
spoljna trgovina i industrije, sto je znacajno ako se uzme u obzir da ce
uskoro da se rpivatizuju dve najvrednije drzavne korporacije u Srbiji –
Energo-privreda Srbije (EPS) i prerada i snabdavanje naftom (NIS). Zauzvrat,
on bi zahtevao da mu ostanu resori zaduzeni za spoljnu politiku i bezbednost.
Ukoliko G17 plus ponovo udje u vladu, ocekuje se da ce bivsi minsitar
finansija Mladjen Dinkic ponovo da preuzme svoj stari resor i kontrolu
nad Narodnom bankom. Ima osoba u Demokratskoj partiji Borisa Tadica koje
bi vrlo rado prihvatile ponudu da kontrolisu ministarstva koja bi im omogucila
bogate dividende prilikom procesa privatizacije EPS i NIS. Ova dva bogata
dragulja medju preduzecima koja tek treba da se privatizuju u Srbiji donece
dosta novca i uticaja pojedincima koji kontrolisu relevantna ministarstva.
S druge strane, Tadic i Demokratska stranka su pod jakim pritiskom
Zapada da ne prihvate ma kakvu ponudu koja ne obuhvata i Ministarstvo spoljnih
poslova. Strani zagovornici nezavisnog Kosova zele ili da Demokratska stranka
kontrolise Ministarstvo spoljnih poslova u slucaju da Kostunica ostane
na mestu premijera, ili da DS uopste ne ulazi u koaliciju sa njim. Ukoliko
Kostunicini ljudi ne uspeju da stvore prostu vecinu u Skupstini, u Beogradu
se govori da bi mogla da se oformi manjinska vlada predvodjena DSS, koju
bi podrzavali Radikali, kao sto je Socijalisticka partija podrzavala predhodnu
koaliciju. Na kraju dana, medjutim, ukoliko se partije koje su usle u Skupstinu
za nedelju - dve ne dogovore , najverovatnija posledica bi bili novi izbori
u Srbiji.
Pritisak na Srbiju da se odrekne Kosova
Trifkovic dodaje da je vredno naglasiti da je Marti Ahtisari odlucio
da Beogradu ponudi svoje resenje iako jos nije oformljena stalna vlada:
“Neutralni, nepristrasni pregovaraci bi pricekali da se vlada oformi. Posle
smrti Arafata ili odmah posle bolesti Ariala Sarona, medjunarodni pregovaraci
prirodno nisu bili voljni da idu i predlazu neka znacajna, nova resenja
u vreme kad je politicka scena u Izraelu ili Palestini bila u nestabilnom
stanju, u prelaznom periodu. Nazalost, ti standardi ne vaze za Srbiju,
te Ahtisarijevo ponasanje – ma koliko bilo dostojno prezira – nije iznenadjujuce.
Veci broj zapadnih zvanicnika posetio je Beograd posle Ahtisarija,
ili najavljuju svoju posetu kao sto je ministar spoljnih poslova
Belgije Karl De Guht, americki pregovarac za Kosovo Frenk Vizner, ministar
spoljnih poslova EU Havijar Solana i britanski ministar za Evropu Dzefri
Hun. Jasan je cilj sviju njih: da nateraju Srbe da se odreknu Kosova. Teskoca
sa kojom su soceni je u tome sto ne nude bas nista sto bi bar donekle nadoknadilo
gubitak jedne sedmine suverene teritorije Srbije.
Kad bi dosli u Beograd i rekli, ‘ako se sad odreknete Kosova, ucicete
u EU ove godine i nece vam biti potrebne vize za putovanje po Evropi,’
neki moralno labilni Srbi bi mozda prihvatili predlog. Ako bi rekli, ‘ako
se odreknete Kosova, ukinucemo Tribunal u Hagu, prestacemo da vrsimo pritisak
na Srbiju zbog Mladica i ponisticemo sve dugove Srbije u medjunarodnim
finansijskim institucijama’, i tada bi mozda Srbi bili voljni da prihavte
predlog. Ali oni nista od gore navedenog ne nude. Sve sto nude su bleda
obecanja da ce uzeti u obzir srpsko odricanje od Kosova jednog dana kada
se bude raspravljalo o primanju Srbije u EU. Niko od vodecih politicara
u Srbiji nema motiva da prihvati Ahtisarijev predlog sem Cede Jovanovica,
koji zeli da osigura svoju licnu poziciju vis-a-vis svojih zapadnih finansijera
i sta ce skupo platiti na sledecim izborima.
Neki srpski politicari bi hteli da sede na dve stolice, sto objasnjava
ekscentricnu izjavu predsednika Tadica da ce dati sve od sebe da
spase Kosovo, ali da ne veruje da se ono moze spasti. U nedostatku
prave ponude koja bi mogla da promeni stav Srba, pak, ovakve izjave jednostavno
pokazuju zelje odredjenih igraca na srpskoj politickoj sceni da posalju
signal Vasingtonu i Briselu da se na njih moze racunati kao buduce
pouzdane partnere.
Kostunica: Prekid diplomatskih odnosa
Izjava premijera Kostunice da bi Srbija prekinula diplomatske odnose
sa zemljama koje podrze nelegalno priznavanje nezavisnosti Kosova, ima
solidni medjunarodni presedan. Savezna Republik Nemacka, poznata kao Zapadna
Nemacka, u svoje vreme je godinama insistirala na Halstajnovoj doktrini,
na osnovu koje bi Bon prekinuo diplomatske odnose sa bilo kojom zemljom
koja bi priznala DDR (Istocnu Nemacku). I Kina ima ustaljenu praksu da
prekida ili da ne uspostavlja diplomatske odnose sa bilo kojom zemljom
koja prizna Taivan. Ono sto je Kostunica rekao nije nista neobicno ili
ekstremno. Unilateralno
proglasavanje nezavisnosti od strane secesionistickog pokreta
na teritoriji jedne zamlje predstavlja neprijateljski potez koji
se kosi sa medjunarodnim pravima i pretpostavkama na kojima se bazira medjunarodni
sistem jos od Vestfalskog mira 1648. godine.
Citanjem izmedju redova Kostunicine izjave, postaje jasno da on upozorava
da Kosovo jednostavno ne moze da funkcionise ukoliko Srbija ne prihavti
konacno resenje. Jedina pruga i drumska veza izmedju Kosova i srca Evrope
ide kroz Srbiju. Svaki drugi tranzitni put , kroz Crnu Goru, Albaniju ili
Makedoniju samo vodi Kosovo dalje od Evrope a ne prema Evropi.
U svakom slucaju, Dr Kostunica trenutno nema ovlascenja, dok je na
celu privremene vlade, da donosi odluke ili pregovara o pitanjima od znacaja
za drzavu. On moze, naravno, da da svoje misljenje o Ahtisarijevom planu
- i da kaze da je neprihvatljiv, jer, iako ne koristi rec ‘nezavisnost’,
plan jasno govori o de facto odvajanju Kosova od Srbije i o nezavisnosti
Kosova u svemu sem u imenu. Ahtisarijev glavni cilje je da odvoji Kosovo
od Srbije iako to jasno ne kaze. Posto je Kostunica u nekoliko navrata
izjavio da ce se Beograd suprostaviti ne samo pokusaju da se Kosovo proglasi
nezavisnim vec i svakoj osnovi koja bi bila okvir za buduce odvajanje od
Srbije, njegova pozicija je predvidiva i jasna.
Suprotno njemu, pozicija predsednika Tadica je nejasna. On pokusava
da zadovolji sve, pokusava da zadovolji i EU i NATO i sopstvenu javnost.
Izjavjuje da clanstvo Srbije u tim institucijama nema alternative i da
taj pravac mora da se odrzi bez obzira sta se desilo sa Kosovom; ali on
nema nikakva ustavna ovlascenja da bilo sta dogovara ili obecava. To pravo
pripada strankama koje su u vecini, a koje su vec izjavile i ponovile nekoliko
puta, da ni pod kojim uslovom nece da pristanu na nezavisnost Kosova -
a to su radikali, socijalisti, Demokratska partija Srbije i njen koalicioni
partner, Nova Srbija.
Pritisak na Srbiju nece uroditi plodom iz dva razloga. Prvo, nema bilo
kakve znacajne ponude koja bi Srbe naterala da se odvoje od Kosova. Drugo,
Beograd trenutno nema vladu koja bi zakonski imala pravo da pregovara ili
da bilo sta obecava, a kamo li da nesto potpisuje. Necemo biti svedoci
nikakvih znacajnih promena sve dok se ne formira nova koalicija. Ukoliko
se ne usaglasi koalicija u narednih nedelju do dve dana, postoji mogucnost
da se uskoro odrze ponovni izbori u Srbiji. To bi bio i najefikasniji nacin
da se neutralisu posledice Ahtisarijevog pokusaja manipulisanja
demokratijom u Srbiji.
Dr Srdja Trifkovic je spoljnopoliticki
urednik Kronikla i direktor Centra za medjunarodne odnose Rokfor instituta.
Autor je nekoliko knjiga od kojih su dve postale best-selleri na amazon.com:
“The Sward of the Prophet” i “Defeating Jihad”
http://www.trifkovic.mysite.com/
http://www.chroniclesmagazine.org/cgi-bin/newsviews.cgi
