ТРИФКОВИЋ: НИКОЛИЋ БОЉА ОПЦИЈА

 

Интервју са др Срђом Трифковићем на CKCU-FM у Отави о предстојећим председничким изборима у Србији

 

Боба Боројевић

 

Јануар 2008 – У јеку жестоког боја за очување Косова и Метохије, председник Скупштине Србије Оливер Дулић расписао је 12. децембра превремене председничке изборе за 20. јануар. На питање због чега се он одлучо на тај корак баш у том тренутку, др Срђа Трифковић, директор Института за међународне односе Рокфорд Института у држави Илиној, сматра да разлог треба тражити у политичкој калкулацији Демократске странке (ДС) којој Дулић припада.

 

„Демократској странци и њеном лидеру Борису Тадићу потребно је да се избори одрже пре него што дође до једностраног проглашења независности од стране руководства албанске парадржаве у Приштини. ДС с правом рачуна да би на изборима који би били одржани након што се самопрогласи приштинска творевина, Тадићу било далеко теже да настави са својом стандардном реториком даљег укључивања у европске интеграције уз паралелну одбрану територијалног интегритета земље. Постало би јасније да нема и јарета и парета; и Косова, тј. опстанка Србије у границама дефинисаним Уставом и гарантованим међународним повељама – и уклапања Србије у већ зацртане планове тзв. међународне заједнице. А да је заиста тако, видећемо врло брзо када ЕУ донесе одлуку о упућивању своје мисије на Косово и Метохију без међународно-правног покрића.

 

„Расписивање избора такође је био покушај Демократске странке да од свог коалиционог партнера, Демократске странке Србије (ДСС), политиком свршеног чина изнуди подршку Војислава Коштунице кандидатури Бориса Тадића. Та би подршка Тадићу била мање битна у првом кругу, али он на њу рачуна уколико уследи други круг, 3. фебруара, када би му супарник засигурно био Томислав Николић, кандидат Српске радикалне странке (СРС).

 

„Манипулација ДС датумима, у договору са тзв. међународном заједницом, има за циљ да се утера резутат који је изнуђен и пре годину дана, када је било одложено обнародовање Ахтисаријевог плана да би се одржали скупштински избори у Србији 21. јануара. На тај начин ДС је могла да и онда прича о својим евро-интеграцијама, које су наводно српска судбина – да би уследио хладан туш Ахтисаријевог плана тек након што су избори били завршени.

 

„И овог пута цинично се понавља исти принцип манипулације српским изборним телом, манипулације демократијом у циљу изнуђивања оних резултата који су у интересу оних који желе да Косово отуђе од Србије. У овом тренутку они који у свету заговарају ампутацију једне седмине српске територије, исти су они који прижељкују Тадићеву победу да би своје планове лакше остварили.“'

 

Премијер Војислав Коштуница је подржао кандидатуру Веље Илића, чија Нова Србија је коалициони партнер ДСС. Трифковић очекује да ће у случају другог круга избора Коштуница остати уздржан, тј. да неће подржати ниједног кандидата.

 

''Демократска странка је дрско ставила ДСС пред свршен чин Дулићевим чином од 12. децембра, али то нипошто не обавезује ни ДСС ни Коштуницу лично да подржи Тадића против Николића у другој рунди.

 

Има кандидата за председника Србије који немају шансе да буду изабрани али могу да утичу на исход избора. Противницима Томислава Николића и поборницима Тадића јако је стало да Николић не успе да већ у првом кругу однесе победу. Да би то спречили, њима је потребно да у првом кругу буде довољно кандидата који ће одвлачити гласове од СРС, односно од оног дела бирачког тела које би подржало Николића. Њихов учинак, свесно или несвесно, биће да се иде у други круг, јер у другом кругу би Тадић имао много веће изгледе. Ово важи са социјалисту Мркоњића, али је изразито случај са кандидатуром Веље Илића, који нема никакве изгледе да успе, али својим уласком у трку практично минира Николића. Оних пет-шест посто гласова колико буде узео Илић може да буде пресудно да спречи Николићев пролазак у првом кругу. Када крене завршница кампање пред други круг 3. фебруара, пак, наступиће опет психо-пресинг у стилу морамо изабрати Тадића јер иначе, ако дође Николић, поново нам следе санкције, изолација, беда, па и бомбе. И тај сценарио већ је виђен.

 

„Да поменута два кандидата нису у трци, скоро је сигурно да би на првој рунди избора на св. Јована Томислав Николић победио,“ закључује Трифковић.

 

„'Од осталих кандидата имамо дрогираног Чедомира Јовановића, минорну али скандалозну фигуру дубоко уплетену у криминалне работе и предмет истрага о изнуђивањима, убијствима и отмицама – укључујући киднаповање Мирослава Мишковића у пролеће 2001. године. Јовановића у једној сређенијој замљи не би било на листи кандидата, већ на листи станара ЦЗ. Имамо и Миланку Карић, супругу Милошевићевог тајкуна, која покушава да бије неку његову битку на дистанцу, што је је безнадежна ствар. Имамо и разне ексцентрике који се увек прикаче на српске председничке листиће. Крајње је време да се пооштре услови кандидатуре, да од изборног процеса они не праве својеврсни цркус.''

 

Срђа Трифковић српским бирачима препоручује да гласају за Томислава Николића, који је по његовом мишљењу сталожен, предвидив и доследан човек:

 

„Његов би избор у овом тренутку представљао јасан знак Западу да је Србија озбиљна, да јој је доста уцењивања и да је сита игре у којој с једне стране Европа непрекидно диктира гомиле услова за даље придружвање, а са друге тера Србију да мирно гута кнедле попут отвореног припремања илегалне, Повељи и резолуцијама УН противне мисије ЕУ на Косову.

 

„Све и да опстане садашња владајућа коалиција, у којој премијер, хвала Богу, води главну реч по питању Косова, боље је да на положај шефа државе дође човек који не би био амбивалентан, или чак дволичан, по питању битних националних интереса. Николић засигурно не би нацији сервирао скарадне министре, попут Вука Јеремића, који се претвара да је борац за српске интересе у јавним форумима, а потајно, испод жита, намигује својим западним саговорницима, уверавајући их да ће у датом тренутку он и његов ментор Борис Тадић лећи на руду и потписати све шта треба у име жртве које треба поднети зарад евро-атлантских интеграција.

 

„Стара јеврејска пословица каже: ''Превари ме једном, срам тебе. Превари ме двапут пут, срам мене.'' Србија је више пута преварена и ако и даље дозволи да буде превођена жедна преко воде тиме што би дала победу Борису Тадићу, онда ће на њу бити примењива изрека да шта год ко чини – себи чини.

 

„Кандидат радикала је у датој консталацији снага за Србију најмање зло. Реизбор Бориса Тадића под садашњим околностима и под садашњом поделом карата дао би подстрек онима који желе Србији да отму Косово и који, како се изразила Кондолиса Рајс, сматрају да то могу да спроведу на овај или онај начин“, закључује Трифковић.