Pismo redakciji

 

Apel američkim Srbima

 

N: Izborim u SAD odlučuju sudbinu Srbije i Kosmeta !

 

Poštovana redakcijo,

 

s obzirom na vaš uticaj, molio bih da prenesete ovaj moj apel američkim Srbima, koji za mesec dana treba da na izborima za predsednika Amerike iskažu svoju političku volju, ali nadam se i želju da pomognu svoim narodu u otadžbini.

 

Primiču se važni predsednički i Kongresni izbori u SAD pa mi glasači treba da odlučimo za koga ćemo glasati. Snage su skoro podjednake, pa obe velike stranke ulažu silan novac u predizbornu agitaciju. Mediji svakodnevno objavljuju prognoze ilustrovane procentima dobivenim od pregleda mišljenja publike i cele javnosti. A ti procenti se menjaju i izazivaju glasače da učestvuju u davanju novčanih priloga političkim partijama. Silan novac se baca na propagandu u uverenju da će propaganda pomoći kandidatima da budu izabrani na izborima.

 

Pored svih tih prognoza, agitacija i silnih troškova, danas niko živi nije siguran ko će biti pobednik na izborima, a to je i za nas Amerikance srpskog porekla vrlo, vrlo važno.

 

Demokratski kandidat, senator Keri je dao nekoliko izjava o svojoj budućoj spoljnoj politici. Kratko rečeno on je protiv srpskih interesa. Kosovo će dati Šiptarima, a ostatak Srbije će se rasturiti na: Sandžak, Vojvodinu, Užu Srbiju i Crnu Goru, koja može da bude i okrnjena u korist šiptarske nezavisne »Kosove«.

 

Zaključak bi bio: Mi nikako ne smemo dozvoliti da senator Džon Keri bude izglasan za predsednika SAD. On bi nam potpuno razbio zemlju naših otaca da bi zadovoljio nezajažljive želje razularenih Arnauta-Šiptara koje sad mediji nazivaju Albancima i na taj način ih poistovećuju sa onima u Albaniji. Pored Šiptara Kerijeva administracija namerava da zadovolji i težnje raznih etničkih grupa koje žive sa Srbima na srpskoj zemlji kao što su: Mađari, Muslimani i novopečeni Crnogorci-Dukljani. To su sve Kerijevi pomagači i glasači. A da bi njih zadovoljio gospodin Keri će uvesti u svoju službu, državnu službu, ovejane srpske neprijatelje vrlo zle ljude i žene: babu Medlin Olbrajt, egocentričnog pseudo diplomatu Ričarda Holbruka, senatora Džozefa Bajdena, Džemsa Rubina, senatora Libermana i ostale povampirene zle ljude iz neslavne, zlikovačke Klintonove ere.

 

Zamislite sad kako ćemo se mi osećati kad nam, ne daj Bože, svakodnevno mediji počnu puniti glave sa protiv sprskom propagandom u korist razbijanja naše otadžbine. Ponoviće se laži i izjave o srpskim zločinima za koje je već utvrđeno da nikad nisu počinjeni. Ta opasnost je vrlo blizu.

 

Toliko o demokratskom kandidatu senatoru Džonu Keriju. Ko ima oči neka vidi i ko ima uši neka čuje.

 

Drugi kandidat, predsednik Džordž Buš se do sada nije potpuno i odlučno izjasnio o svojoj spoljnoj politici prema Srbima i Srbiji. Zasad se zna da se ova administracija pridržava odluke Organizacije ujedinjenih nacija u odnosu na Kosovo. Ta odluka je sadržana u rezoluciji Saveta sigurnosti br. 1244. OUN želi da država Srbija i Crna Gora postoji u sadašnjim granicama, i da kao takva uđe u sastav Evropske zajednice.

 

Mi, kao glasači smo sada u mogućnosti da pretegnemo na kantaru. Nas Amerikanaca srpskog porekla ima u SAD znatno više nego Šiptara, Muslimana i drugih protivsrpskih raspoloženih glasača. Mi smo naseljeni više u istočnim državama SAD nego drugde. Tačan broj nam se ne zna, ali po nekim procenama ima nas u SAD oko jedan milion. Ako od tog broja bar oko 200 000 učestvuje u izborima i većina glasa za Republikansku partiju, predsednik Buš će onda sigurno dobiti na izborima. I to i on i njegovi saradnici treba da znaju.

 

Šta bi trebalo da radimo sad? Prvo, svi konstituenti, glasači, poreklom Srbi i njihovi prijatelji, moramo da glasamo. Apstinencija od glasanja, je štetna po nas. Ona je u korist Kerija, a na štetu Buša. A mi to ne smemo dozvoliti, nikako. Ovde nije problem ko koga voli ili ne voli, u pitanju je opstanak već jako umanjene srpske države za koju su Srbi prolili more krvi!

 

Mi nikako ne smemo dozvoliti da nam se ponovi cepanje naših zemalja pa da se one po delovima poklanjaju Šiptarima, Hrvatima, Makedoncima, Rumunima i nekakvim »Muslimanima«. Mi smo stari državotvorni narod koji ima svoju dugu istoriju bitisanja na Balkanu. Mi tuđe nećemo, ali mi svoje ne dajemo. Država se ne može stvarati i razgrađivati intrigama i raznim mahinacijama raznih avanturista i pseudo državnika tipa Holbruka, babe Olbrajt, Soroša, Libermana i sličnih. Nama se teritorija koja je sprska može samo silom oteti, a to znači ratom. To su iskusili svi koji su se drznuli da nas silom pokore.

 

Nema nijedne srpske vlade koja bi se usudila da pregovorima ustupi SRPSKO KOSOVO razularenom Arnautluku koji pod zaštitom takozvane međunarodne zajednice etnički čisti naše Kosovo. To ovi ZAPADNJACI ZNAJU ali Holbruci i Olbrajtovci to neće da znaju. Neka se samo podsete da su u bombardovanju SRJ izgubili ne jedan »Nevidljivi avion«, već po našim proverenim podacima oni su ukupno izgubili 91 avion. A njihova arnautska invazija iz Albanije na Kosovo je pretrpela teške gubitke i potpuno je poražena od trupa SRJ.

 

Zbog svega iznetog, ja savetujem, pozivam i molim sve Srbe Amerikance da glasaju na predstojećim izborima i da glasaju za Republikansku partiju i Predsednika Džordža Buša. Da javno napišu i kažu političkim aktivistima Republikanske partije da Srbi glasaju za njihovu partiju jer od nje očekuju da im se više ne cepa postojeća država, već da ona mora ostati u celini, a da na slučaj podele Bosne i Hercegovine, Republika Srpska mora da se prisajedini Srbiji i Crnoj Gori.

 

Dragoslav Đorđević,

istoričar

Monterej

Kalifornija

 

Septembar 2004.