Prvi kongres masona u Beogradu

 

MASONERIJA NIJE ZAVERENIČKA ORGANIZACIJA

 

Piše: Marko Lopušina

 

Mason 33 stepena Dragutin Zagorac, zamenik Grand komandera Velike nacionalne lože Jugoslavije, posle smrti Dragana Maleševića Tapija prvi među braćom, govori o masoneriji i masonima u Srbiji, o templarima i o njihovom uticaju na jugoslovenska i svetska zbivanja

 

U Beogradu je u utorak održan prvi kongres masona sveta, na kome su prisustvovali delegati iz 42 države. Domaćin ovom neobičnom skupu najtajanstvenije srpske organizacije bio je Dragutin Zagorac, biznismen iz Beograda. Ovo je bilo prvo javno pojavljivanje srpskih, ali i svetskih masona, na Balkanu i u Srbiji. To je i razlog da javno predstavimo prvog čoveka srpske masonerije.

 

Gospodin Zagorac je posle smrti Velikog majostora Dragana Maleševića Tapija 2003. godine postao prvi među braćom masonima na prostorima bivše Jugoslavije. Rođen je pre 48 godina u Beogradu, u porodici Petra Zagorca, vlasnika prve privatne fabrike plastike u Srbiji. Njegov deda je bio mason, a on je primljen u Veliku nacionalnu ložu Jugoslavije 1991. godine. Jedan je od osnivača Templarskog reda u Srbiji. Počasni je građanin SAD i američke države Džordžija. Gospodin Dragutin Guta Zagorac je danas predsednik Unije poslodavaca Jugoslavije, koja je nedavno postala pridruženi član Evropske Unije.

 

Zagorac je svojevremeno bio član Nove demokratije, ali više ne pripada nijednoj srpskoj stranci. Vlasnik jedne od najstarijih privatnih firmi - „Neoplastike“ iz Beograda. Njegova firma bavi se proizvodnjom grafičkog i kancelarijskog materijala. Živi u Beogradu, u porodičnoj kući na Senjaku, u kojoj je i rođen. Ona nosi masonska obeležja.

 

Pokojni Dragan Malešević Tapi i Dragutin Zagorac spadaju u onaj red masona koji sa ovlašćenjem velike lože pokušavaju da ovu zatvorenu organizaciju približe javnosti. I ujedno pokušavaju da razbiju zablude koje kod Srba vladaju o masoneriji. Dve najveće zablude su da su masoni protiv pravoslavlja i Boga, kao i protiv nacionalne srpske države.

 

- Masonerija nije u suprotnosti sa pravoslavljem, mada u crkvi ima ljudi koji nas ne trpe i ne poštuju. Zato nam, na primer, nije bila potrebna posebna dozvola SPC da bi izneli masonska obeležja brata Dragana na njegovoj sahrani u leto prošle godine. Uostalom, treba znati da masonerija priznaje sve religije sveta i da se prijem u masone vrši polaganjem zakletve nad Svetim pismom. Mnoge srpske vladike i sveštenici su bili naša braća - odgovorio nam je gospodin Dragutin Zagorac.

 

VELIKA YU LOŽA

 

Masonerija, i to Škotski red, kome pripada Dragutin Zagorac, je u Srbiji priznata 1912. godine, kada je su braća iz Francuske i grčke unela svetlost u ovu ložu. U Osnovnim principima Škotskog Reda, ističe se da Slobodno Zidarstvo ispoveda, kao što je od svog postanka ispovedalo, postojanje Velikog Arhitekte Univerzuma i besmrtnost duše. Ono ne postavlja nikakve granice ispitivanja istine, a da bi svakom zajemčilo tu slobodu, ono iziskuje od svakog trpeljivost i toleranciju. Zidarstvo je pristupno ljudima svake narodnosti, svake rase, svake vere, a u svojim Radionicama ne dopušta tretiranje političkih i verskih pitanja, a prima svakog profanog ma kakvog ubeđenja u politici ili veri on bio, ali samo pod uslovom da je čovek slobodan i dobre naravi. Masonerija uvažava princip da je Najviši kreator podario Čoveku najdragoceniju stvar zvanu Sloboda, kao nasleđe čitavog Čovečanstva i zrak koji se spušta sa Visine. Masonski rad je krajem Drugog svetskog rata po naređenju komunista zabranjen.

 

- Početkom devedesetih godina, u vreme SFRJ, a posle posete Velikoj loži Francuske, grupa braće je oživela rad Velike nacionalne lože Jugoslavija. Mi legalno delujemo svega 13 godina, a to je isuviše kratak period za afirmaciju naše masonerije. Mi danas u Jugoslaviji imamo više od sedam masonskih hramova. Jurisdikcija Velike nacionalne lože Jugoslavija prostire se samo na teritoriji sadašnje SRJ, dakle Srbije i Crne Gore, mada mi i dalje imamo članove iz novih država nastalih raspadom SFRJ. Na primer, u Sloveniji i Hrvatskoj imamo šestoricu masona, Srba. Velika nacionalna loža Jugoslavije bila je tokom devedesetih godina bila osnivač masonerije u Crnoj Gori, Republici Srpskoj, ali i u Bugarskoj 1993. godine, potom u Mađarskoj i u Makedoniji. Interesovanje za učlanjenje u Veliku nacionalnu ložu Jugoslavije je veliko i ono stalno teče u našim ložama. Godišnja članarina u masoneriji nije velika i iznosi oko 3.000 dinara. Mi ne osporavamo da su naša braća uspešni i bogati ljudi, a masonerija uspešna i bogata organizacija. To ne znači da ne priznajemo i ne prihvatamo siromašnije, ali više verujemo da je bolje imati, nego nemati !

 

Pričalo se da je osnivanje masonske lože 1990. godine odobrio lično Slobodan Milošević, predsednik Srbije kada je čuo da je Tito bio mason, a da je delegaciju naših masona primio je Dobrica Ćosić, predsednik Jugoslavije. Dragutin Zagorac je pristupio masonskoj loži kao lufton, odnosno kao kalfa. Danas na njegovoj vizit karti piše da je Veliki majstor 33. stepena. Svoj 33. stepen Zagorac je dobio posle intenzivnih aktivnosti u SAD, gde se u više navrata, na primer, zalagao za skidanja sankcija Kubi. Posle nekoliko meseci te sankcije su i skinute za uvoz hrane na Kubu. Amerikanci su tada znali da je tada mislio i na Jugoslaviju i na skidanje naših sankcija. Za svoju aktivnost dobio je zvanje počasnog građanina SAD i države Džordžija 2000. godine.

 

- Masonski činovi nemaju nikakvu funkciju van masonske organizacije. Za nas braću činovi predstavljaju obavezu brata da se u loži bavi određenim aktivnostima, na primer, od uređenja hrama za ritual do organizacije zajedničke večere. Mi imamo i svoj rečnik, tako da se brat blagajnik zove rizničar, brat kućepazitelj je dvernik, a govornik je bezsednik. Samo je sekretar, takođe, sekretar. U suštini naše funkcije se ne razlikuju od sličnih u drugim organizacijama. Specifičnost je samo u regalijama koje se nose u našim ritualima, pa predsednik nosi svoje znake, simbole i svoju odoru, koji kazuju da je on prvi među braćom.

 

Stepenica preko koje se prelazi u viši rang, mada tih rangova nema, jeste Treći stepen. On podrazumeva praktično delovanje brata, ali i visok nivo filozofskog delovanja, ponajviše kroz saradnju i pomaganju drugoj braći. Na našim sastancima se ne kuju nikakve zavere o osvajanju vlasti i vladanju svetom. Mi diskutujemo o običnim životnim problemima u porodici, u bratstvu, u društvu. I samo rezultati rada, odnosno što brat daje više bratstvu i društvu kao pozitivna ličnost, određuju stepen njegovog čina.

 

Pitali smo Dragutina Zagroca zašto je masonerija tako tajnovita i šta masoni skrivaju od svog okruženja i javnosti?

 

- Tajna masonerije je da ja ne mogu da otkrijem tajnu, jer polažem zakletvu da ću moje zadatke izvršavati diskretno. Ne da bih ih skrivao od ljudi već da ne bih dozvolio da spoljni svet utiče na te aktivnosti i da se time ne izazivaju problemi u radu. Ako je, na primer, neki brat blagajnik, i ako se to javno kaže, neki ljudi će mu tražiti novac na zajam ili mu predlagati prevaru. Ne smem da kažem da sam ja mason, ne smem da otkrijem imena moje braće masona, ne smem da objavim fotografije hrama i rituala naše masonerije. Smešni su danas u Srbiji neki ljudi, pre svega političari, koji se trude da otkriju masonske tajne, jer ne znaju da je masonerija stara 3.000 godina i da su te tajne stare 3.000 godine. Neki naši političari, međutim, misle da su masonske tajne skrivene u dosijeima naše policije. A ja tvrdim da to nije tačno, jer mason ne može da bude negativan čovek. Kad brat postane mason on mora da deluje samo pozitivno kao čovek dobre volje i humanizma. I zato policija nema dosijea braće masona. Međutim, naša tajnovitost je često u bivšoj Jugoslaviji zloupotrebljavana, pa su masoni predstavljani kao zaverenici, izdajnici, antidržavni i antinarodni elementi. To su činili neki političari, koji inače čitavu svoju aktivnost baziraju na teorijama zavere, pa je samim tim pripisuju i masoneriji. mi želimo da odnos društva prema masoneriji u Jugoslaviji bude normalan, kao i prema svim drugim i ostalim organizacijama.

 

SRPSKA ELITA

 

Već nekoliko godina se govori da će u Beogradu biti otvorena i ženska masonska loža, za šta se pokojni Tapi, takođe, zalagao. Kada će se to dogoditi?

 

- Pripeme su u toku. Pripadnik ženske masonske lože mogu biti članovi porodice naše braće, a najpre supruge masona. Mislim da će Velika nacionalna loža Jugoslavije tokom 2004. godine dobiti žensku masonsku ložu.

 

Našu javnost najviše interesuje koje su ličnosti članovi Velike nacionalne lože Jugoslavije. Poslednjih nedelja se govorilo, na primer, da su to Dušan Mihajlović i Slobodan Vuksanović, o čemu Dragutin Zagorac kaže:

 

- Da je Slobodan Vuksanović mason, on bi već bio kandidat za predsednika Srbije. O gospodinu Mihajloviću je već pisano...U Vladi Srbije i među ministrima nema mnogo naše braće, ali masona ima mnogo više u vladinoj administraciji, a posebno u vrhovima političkih stranaka u Srbiji i Crnoj Gori. Neki sadašnji članovi dinastije Karađorđević su članovi Velike nacionalne lože Jugoslavije! Brat Miki Manojlović, glumac je na to sam skrenuo pažnju javnosti. Povodom smrti brata Dragana Maleševića brat Miki je poslao pismo jednoj beogradskoj redakciji, koja je objavila samo delić tog rukopisa.

 

KO SU SRPSKI MASONI   U radu obnovljene Velike nacionalne lože Jugoslavija učestvovali su od prvog dana pokojni Vojin Matić, pokojni Milutin Samuilov, pokojni Ivan Draškoci, zatim Miodrag Živković, predsednik Liberalne stranke, pisac Milorad Pavić, akademik Miroslav Gašić, novinari Boško Jakšić i Miša Brkić. Masoni su bili Andrija Gams i Borislav Pekić.   U knjigama Zorana Nenezića kao masoni pominju se i političari Milan Božić, nekadašnji potpredsednik Skupštine grada Beograda, Dušan Mihajlović, predsednik Nove demokratije, Vojislav Andrić, nekada potpredsednik Narodne skupštine Srbije. I pisci Raša Livada, Dragan Velikić, Ratko Petrović, Petrašin Kasalica, tada direkor Luke Bar. Masoni su i biznismen Đorđe Zečević, zatim režiser Ljubomir Draškić, novinar Dragorad Dragan Tanasić, doktor patolog Jovan Vasiljević, advokat Slobodan Perović.   Nenezić je tvrdio da je i Vuk Drašković, predsednik Srpskog pokreta obnove, 1999. godine u Grčkoj primljen u savez slobodnih zidara. Na listi masona u Zrenjaninu, na primer, nalaze se sledeća prezimena: Kićanski, Arsić, Hajduković, Solarov, Stanić, Mihajlović i Prohaska. To su ugledni umetnici, majstori, biznismeni.   Nekadašnji članovi Velike nacionalne lože Jugoslavije braća Slobodan Perović, Dragorad Tanasić, Vladimir Desimirović, Jovan Vasiljević, Branislav Dimitrijević, Novica Jovović i Branislav Žigić, odvojili su se i formirali Regularnu veliku ložu Jugoslavije, koju je priznala Ujedinjena velika loža Nemačke. Dok je advokat Živulović, sin novinara Žike Živulovića Serafima formirao ložu Zora u Beogradu. Kako nam je rekao gospodin Dragutin Zagorac, Velika nacionalna loža Jugoslavija radi na tome da se ujedini sa Regularnom velikom ložom Jugoslavije, što se i može dogoditi tokom 2004. godine.

Imali masona u vojnom vrhu Jugoslavije?

 

- Imamo braću u Generalštabu Vojske Jugoslavije i svim garnizonima. Međutim, u armiji ima mnogo više templara nego masona. Templari su naša sabraća, oni su osnivači NATO. A ima ih dosta i u Vest Peointu, najpoznatijoj vojnoj akadeimiji na svetu, u kojoj sam ja kao templar držao predavanje. Vidite ja na reveru nosim templarski krst. Brat Dragan Malešević, gospodin Milan Lajhner i ja smo inicirali osnivanje Teplarskog reda u Jugoslaviji. Prijem u templare se vrši u pravoslavnoj crkvi. Templari su danas priznati u Srbiji.

 

Masoni su deo srpske elite od Njegoša i Vajfera. S tim što danas masoni imaju među braćom i novog Njegoša i novog Vajfera. Pitali smo zato prvog srpskog masona koliko je Velika nacionalna loža Jugoslavije prihvaćena i priznata u svetskoj masoneriji?

 

- Naša braća su oni koji su bogati duhom, za razliku od onih koji su u poslednjih 15 godina putem ekstraprofita i na razne druge načine sticali imetak. Naša loža je dobila priznanje, na primer, od milion masona iz Južne Amerike i od braće iz Severne Amerike. A priznale su nas i mnoge evropske lože, pre svega, Velika loža Francuske, koja je naša majka. Mi smo najmlađa, ali i najaktivnija evropska loža, pa smo zato i omiljeni među braćom u Evropi. Velika nacionalna loža Jugoslavije i Velika loža Francuske su osnivači Ujedinjene masonerije Evrope, koja je lane u Štutgartu održala svoju osnivačku skupštinu. A koja od tada radi na tome da se Srbija i Crna Gora primer u Evropsku uniju. Ne bih da govorim o detaljima naših aktivnosti u politici i diplomatiji, jer se naša javnost, inače, već pita koliko su masoni svojevremeno pomogli predsedniku Koštunici i ministru Svilanoviću u njihovim kontaktima sa svetskim liderima. Pomažemo mnogim našim političarima jer im otvaramo mnoga vrata u kabinetima svetskih političara, kao na primer, kod gospodina Prodija. Naša braća u svetu su mnogim našim političarima omogućili kontakte sa njima ravnim funkcionerima. Dešavalo se, na primer, da su braća iz sveta, jednom našem lideru pomogla da samo dva sata pre sletanja njegovog aviona u SAD, ugovori susrete i razgovore sa američkim zvaničnicima.

 

BRAĆA PO KECELJI

 

Recite nam, na kraju, koliko su masoni danas u svetu zaista uticajni i moćni, ako se zna da danas multinacionalni kapitalisti sa svojim novcem vladaju svetom?

 

- Masonerija u svetu je danas podjednako moćna kao i u vreme svog uspona, pre Drugog svetskog rata, jer su naša braća aktivna i u mnogim multinacionalnim kompanijama. Dovoljno je da vas podsetim da je poslovna zgrada čuvene kompanije IBM sagrađena kao piramida i da se na američkom dolaru nalaze masonska obeležja. Masoni su aktivni i u nacionalnoj politici, gde pokazuju kako treba da se bori za nacionalne ciljeve, a i u svetskoj diplomatiji.

 

Uostalom, ljudi koji su direktno bili umešani u raspad SFRJ, bili su članovi Škotskog rituala južne jurisdikcije slobodnih zidara. Masoni ovog reda su lord Karington, Peres de Kueljar, bivši generalni sekretar OUN, Fransoa Miteran, bivši predsednik Francuske, Đani De Mikelis, bivši šef italijanske diplomatije, nekadašnji američki predsednik Džordž Buš stariji i bivši američki državni sekretari za spoljne poslove Džejms Bejker, Henri Kisindžer i Lorens Iglberger.

 

O tome zašto je tek sada srpska masoinerija otvorena za javnost, Dragutin Zagorac kaže:

 

- Naše otvaranje u Srbiji je znak želje da pomognemo ovom prostoru. Nama su potrebni rezultati, ne samoreklamiranje, samohvalisanje, zato je nešto tajna. Ali mi nismo sveci da imamo štapić u ruci kojim ćemo popraviti svet tek tako, iako nas ima dovoljno na svim kontinentima, oko pet miliona.