Ko je Srbin koji se prvi doselio u SAD

Čovek sa osam imena i mason

Dušan Lopušina

 

Za Šagića se tvrdilo da je srpski mason, koji je od masonerije u Nemačkoj dobio zadatak da ode u Meksiko u uvede, prvo hrišćanstvo, a potom i slobodno zidarstvo. Sam Šagić je dok je živeo u Meksiku, govorio da je rođen u Beogradu, u Srbiji

 

U SAD je objavljena knjiga Aleksandra Slavkovića pod nazivom „Imigrant“. To je priča o sudiji Džordžu Fišeru, odnosno Srbinu koji je pre dva veka postao Amerikanac. I to na vrlo čudan način.

 

- Ko si ti mladiću?

- Ja sam pecaroš !

- Kako ti je ime?

- Đorđe pecaroš, fišer !

- O, ti si Džordž Fišer?

 

Ovaj dijalog vodio se davne 1814. godine na obalama mora oko Filadelfije između mladog srpskog doseljenika i lokalnog policajca. Izgovorivši jedinu reč koju je znao na engleskom, Đorđe Šagić, došljak iz Vovodine, zapisan je u američku policijsku beležnicu kao Džordž Fišer. 

 

- Bilo je Srba na američkom kontinentu i pre Đorđa Šagića. Izvesni Jovan Mišković je davne 1740. stigao u Kaliforniju brodom i tu proveo punih 5 godina. A potom je došao i Vule Jelić sa porodicom iz Boke Kotorske. Međutim, Đorđe Šagić ili Đorđe Ribar je u Imigracionom birou zvanično registrovan kao prvi Srbin useljenik u Ameriku – piše u Aleksandar Saša Slavković u svom romanu Imigrant, koji je posvetio Đorđu Šagiću.

 

Interesovanje Amerikanaca za ovog neobičnog Srbina, kog oni znaju samo pod imenom Džordž Fišer, raste poslednjih godina, jer je Šagić identifikovan kao značajna istorijska ličnost. Naime, istoričar Džon Livingston je Fišera prepoznao, ne samo kao učesnika revolucija u Meksiku i Teksasu sredinom 19. veka već i kao autora Memoara, koji predstavljaju začetak avanturističke proze u SAD. Ti Meomari su bili razlog da jedan mladi Čačanin, Aleksandar Slavković napiše svoju priču o sudiji Džordž Fišeru.

 

Karađorđev ustanik

 

- Đorđe Šagić je najistaknutiji Srbin u SAD. Poznatiji i cenjeniji od Nikole Tesle i Mihaila Pupina. On je čovek sa osam imena, sa četiri žene, mason, koji je u grob odneo sve svoje najveće tajne. Ro­đen je u Aus­tro-Ugar­skoj, 30. apri­la 1795. u porodici do­se­lje­ni­ka iz Srbi­je, koji su u okolinu Budimpešte do­šli u ta­la­su ve­li­ke se­obe Srba pod pri­tis­kom Tu­ra­ka. Naime, Ša­gi­će­va fa­mi­li­ja se iz Srbije doselila u dre­vni grad Še­geš­fer­var, me­sto kru­ni­sa­nja ma­đar­skih kra­lje­va. Srbi su ovaj grad na­zi­va­li Sto­ni Be­o­grad. Na­kon smrti oca, Đor­đe do­la­zi u Srem­ske Kar­lov­ce, cen­tar Srpske pra­vo­sla­vne crkve, gde po­ha­đa gi­mna­zi­ju i sti­če kla­si­čno obra­zo­va­nje. Namera porodice Šagić je bila da se Đorđe školuje za sveštenika. Učio je u Sremskim Karlovcima po­red veronauke, ne­mač­ki, grčki i la­tin­ski, koje mu je ka­sni­je do­bro do­šlo u Ame­ri­ci. Sa osa­mna­est go­di­na ži­vo­ta, Đor­đe Ša­gić na­puš­ta ško­lu i pre­lazi u Srbi­ju 1813. go­di­ne, gde se prik­lju­ču­je voždu Karađorđu i usta­ni­ci­ma u bor­bi pro­tiv Tu­ra­ka. Učes­tvo­vao je sa protama Tomom i Petrom u bitkama za od­bra­nu Be­o­gra­da – opisiju Slavković životni put mladog Šagića.

 

Na­kon po­ra­za koji su srpski usta­ni­ci pret­rpe­li, Ša­gić beži u Aus­tri­ju. Pro­veo je dve go­di­ne lu­ta­ju­ći sa lađama Du­na­vom kao trgo­vac, da bi se 1815. u Ham­bur­gu uk­rcao na brod Delever za Ameriku.

 

- Đorđe se ukrcao kao »otkupljenik«, jer nije imao novaca za kartu. U to vreme, kapetan broda je praktikovao da, ukoliko ima slobodnih mesta na brodu, prima i one koji nisu imali para da kupe kartu, s tim da ih kad stigne do odredišta »proda« onome kome su potrebni radnici i spreman je da kapetanu broda plati kartu za njih. Pre iskrcavanja, pošto nije imao novaca da plati kapetanu za kartu, »vlasnik broda ga je šćepao s namerom da ga zadrži i za njega traži otkupninu od nekoga kome budu bili potrebni radnici«. Šagić je sa još dvojicom uspeo da pobegne s broda, pre nego je prispeo u luku u Filadelfiji, i pridružio se ribarima koji su na obali pecali. I tada ga je policajac legitimisao – kaže Šagićev biograf Aleksandar Slavković.

 

OSVAJAČ MEKSIKA

 

Neko vreme Đorđe Šagić je radio po Nju Orleansu, oženio se i nastanio u Misisipiju kod tasbine. Avanturista u duši planirao je da ide u Teksas sa ekspedicijom Džemsa Longa, što mu se i ostvarilo.

 

- Odlazeći u Teksas, koji je tada pripadao Meksiku, moj čukundeda nije ni slutio da će  tamo ostati punih dvadeset godina. I nije ni slutio da će u Americi imati sa čak 23 zanimanja  – priča nam Šagićev čukununuk Lari Malete iz Hjustona, koji i danas čuva porodične uspomene na Džordža Fišera.

 

- Naime, kada je 1929. Džordž postao meksički državljanin, kao obrazovan čćovek, sklon biznisu, ugovorio je posao oko naseljavanja 500 američkih porodica na zemlju u Teksasu, koja je ranije pripadala Hejdnu Edvardsu. Fišer je te godine  imenovan za carinika u Port Galvestonu, ali nije dobio punomoćje. Naredne 1830. imenovan je za direktora ove luke Galveston. A krajem godine je postao sekretar grada San Felipe – pripoveda nam njegov čukununuk Lari Malete i pokušava da nabroji i ostala zanimanja svog dede.

 

- U Mek­si­ku je Šagić bio i di­rek­tor ca­ri­ne u Gal­ve­sto­nu, zatim ca­ri­nik u Ma­ta­mo­ro­su, ra­tni ko­me­sar, vla­snik štam­pa­ri­je i knji­ža­re i ure­dnik. Do 1835. Fišer je izdavao nedeljni list Mercurio del Puerto de Matamoros,  u Matamorosu, na španskom jeziku. Taj nedeljnik je bio suviše liberalan za meksičke zvaničnike, te je prouzrokovao njegovo seljenje, pa i odlazak iz Meksika. U oktobru 1835. godine, Fišer se već nalazi u Nju Orleansu kao sekretar Hoseu Meksiji, sa kojim je organizoavo je pokret protiv centralističke vlade. Kako taj bunt nije uspeo Šagić se zaposlio kao generalni komesara i sekretar ekspedicije za Tampiko – priča nam Lari Malete.

 

Đorđe Šagić je, kako pokazuju istorijska dokumenta koja se nalaze u Muzeju u Hjustonu, aktivno učestvovao u us­po­stav­lja­nju ne­za­vi­sno­sti države Teksas 1836. godine.

 

Napustio je Meksiko i u glavnom gradu nove američke države se afirmisao kao kao trgo­vac i kao advo­kat. Ima i dokumenata koji pokazuju da je Fišer 1840. je bio član gradskog odbora Hjustona, a 1843. je radio kao major u miliciji Teksasa. Jer, Đorđe Šagić je bio učesnik u ratu između Amerike i Meksika 1846-1848. godine i izveštač u Američkom građanskom ratu 1861-1865.

 

U Muzeju u Hjustonu postoje pisma prepiske Džordža Fišera sa američkim političarima oko statusa Teksasa. Koliko je Đorđe Šagić uvažena ličnost Teksasa, govori i činjenica da se u Muzeju u Hjustonu čuva jedan njegov veliki portret.

 

- Željan avantura i novih otkrića Šagić je 1849. sa najstarijim sinom, Hiramom Fišerom, koji je tada imao 28 godina, krenu u Kaliforniju, jer je i njega zahvatila »zlatna groznica«.  Međutim, Fišer se posle samo godinu dana preko Pacifika zbog biznisa i svojih tajnih poslova seli u Panamu, a Hiram se 1851. se vraća majci u Misisipi sa četiri bisage zlata.

 

Krajem 1851. godine Fišer se vraća u San Francisko i za­hvalju­jući po­zna­vanju Mek­si­ka­na­ca i znanju špan­skog je­zi­ka, po­stao se­kre­tar Zem­ljišne ko­mi­si­je za Kaliforniju. Za vreme njegovog rada u ovoj komisiji do 1856. rešeno je oko 800 slučajeva deobe preko 12 miliona jutara zemlje – otkriva nam Aleksandar Slavković.

 

U San Francisku je Šagić jedno vreme bio i su­di­ja za vešanje, jer je izricao oštre kazne neobuzdanih kaubojima, rančerima i konjokradicama.

 

SRPSKI AVANTURISTA

 

O Šagiću kao Džordžu Fišeru su napisane mnoge knjige, romani, čak i jedna magistarska teza. Vladimir Bajec ga je opisao u romanu Beogstvo od biografije. Sam Fišer je napisao Memoare, ali je, ipak, i u toj ličnoj ispovesti Đorđa Šagića ostalo dosta nedorečenih i nepoznatih momenata iz njegog života. Ni danas se ne zna ko je, u stvari, bio taj čovek?

 

- Za Šagića se tvrdilo da je srpski mason, koji je od masonerije u Nemačkoj dobio zadatak da ode u Meksiko u uvede, prvo hrišćanstvo, a potom i slobodno zidarstvo. Sam Šagić je dok je živeo u Meksiku, govorio da je rođen u Beogradu, u Srbiji. Ali, dok je boravio 1825. godine u Meksiku i Teksasu, koji je bio, u to vreme, deo meksičke države, osnovao prvu masonsku ložu »Yorkions«. Četiri godine kasnije Fišer je stekao meksičko državljanstvo, a 1830. postao »ayuntamiento« gra­da San Fe­li­pe. Funkciju di­rek­tora ca­ri­ne u luci Gal­ve­sto­n obavljao je do 1832. godine. Za jednog doseljenika iz Evrope to je bila munjevita karijera, koja nije mogla da se objasni samo intelektualnim sposobnostima ovog Srbina – kaže Aleksandar Slavković.

 

I dodaje:

 

- Šagić je masonske lože formirao i u Panami i u Kaliforniji, dok su bile deo meksika. A kada je Teksa izborio nezavisnost, Fišer je u leto 1848. zajedno sa Edvinom Murom iz teksaške mornarice, putovao u Vašington, kao predstavnik Velike masonske lože Teksasa – tvrdi Slavković.

 

Pritajeni Srbin

 

- Kao predstavnik kalifornijskih vlasti u San Francisku prvi srpski doseljenik nije zaboravljao svoje poreklo i svoja narod. Sredinom 19. veka, kada su Srbi počeli da podižu svoju prvi crkvu u Džeksonu, Đorđe Šagić im se pridružio i pomogao da osno­vao malu, ali brzo ra­stu­ću ko­lo­ni­ju srpskih do­se­lje­ni­ka u Kaliforniji. Ova zajednica je okup­lja­la i zna­ča­jan broj Hrva­ta, ugla­vnom iz Dal­ma­ci­je i sa ja­dran­skih os­trva. Sebe su na­zi­va­li Sla­vo­ni­ans. A kada je ne­ko­li­ko pra­vo­sla­vnih hriš­ća­na 1864. u San Fran­sis­ku osno­va­lo Grčko-rus­ku-sla­von­sku pra­vo­sla­vnu isto­čnu crkvu kao do­bro­tvor­no druš­tvo, u kome su Srbi či­ni­li ve­ći­nu, Šagić je po­stao njihov ve­oma ista­knut član. I blizak saradnik vladike Sebastijana Dabovića, episkopa srpske crkve. Šagić je bio je i prvi pre­dse­dnik Rus­kog i pan­sla­ven­skog do­bro­tvor­nog druš­tva osno­va­nog u San Fran­sis­ku 1857. go­di­ne i član Društva pra­vo­sla­va­ca – kaže biograf Đorđa Šagića.

 

Pokretanjem srpskih novina Slavjan u San Francisku pokušavao je da informiše ondašnji svet o problemima pravoslavnih Srba i pravoslavnih Grka pod turskim osvajačem. U znak za­hval­no­sti zbog nje­go­ve pod­rške bor­bi za ne­za­vi­snost Grčke, kralj Đorđe I ga je 1870. go­di­ne ime­no­vao za prvog grčkog kon­zu­la u Ka­li­for­ni­ji.

 

- Moj čukundeda je umro je 11. juna 1873. godine u San Francisku. Tog dana su zastave na svim konzulatima bile spuštene na pola koplja. Uz veliku pogrebnu pratnju, sahranjen je na groblju Laurel Hill, pored četvrte supruge Karolina H. Fišer. Ostali članovi naše porodice sahranjeni su na groblju u Misisipiju. Kad je bio zemljotres 1904. pogodio San Francisku to groblje je potonulo, a spomenici su polomljeni. Zato je groblje premešteno, a posmrtni ostaci mog čukundede Džordža Fišera i čukunbabe Karoline su 1946. godine premešteni u predgrađe Kipres Lon memorial park. Na tom groblju je podignut i spomenik prvim doseljnicima i pionirima Kalifornije. A na spomeniku se nalazi i ime mog čukundede – kaže ponosno njegov čukununuk Lari Malete, koji živi u Hjustonu.

 

ŽIVI LINGVIST

 

Ko je zapravo bio Đorđe Šagić tj. Džordž Fišer najbolje znaju američki istoričari koji su ispisivali priču o Teksasu, jer smatraju da je ovaj Srbin učestvovao u stvaranju ove američke države. Naime, kada je Džon Livingston 1853. pisao prvu knjigu o znamenitim Amerikancima, u nju je, među 200 najuglednijih uvrstio i Džordža Fišera. Tako je u knjizi Protraits of Eminent Americans Now Living ostalo zapisano:

 

-  Džordž Fišer je najbolji živi lingvist, budući da zna 18 jezika. Govori tečno srpski, mađarski, nemački, grčki, engleski, španski, portugalski, francuski i italijanski. A poznaje mnoge druge jezike kao što su latinski, ruski, poljski, češki, slovački, moravski, hrvatski, dalmatinski, crnogorski i druge.

 

Istoričar Tomas Striter iz Hjustona je za Šagića napisao:

 

- On je lingusta, pustolov sa fizičkom i psihičkom hrabrošću i odvažnošću, spletkar. Raskalašni ljubitelj svog imena, željan da vidi svoje ime u štampi, gotovo ucenjivač. Fišer je jedan od neobičnih karaktera koji je gravitirao Teksasu i, u to vreme, oduševljavao njegove anale.

 

Dok je Džon Henri u svojoj studiji o pionirima Teksasa o Šagiću naznačio:

 

- Postojala su četiri čoveka imenom Džordž Fišer. Prvi Fišer koji je figurirao u Teksasu pre, Fišer tokom i posle revolucije i Džordž Fišer u svojastvu činovnika i prevodioca. Ali postoji i Džordž Fišer kao Grk i diplomata koji je umro u Kaliforniji. Imao je osam imena, četiri žene i mnogo dece. Sve je to jedan čovek – zaključuje Džon Henri.

 

- Moj čukundeda Đorđe je bio lepotan, kicoš i veliki zavodnik. Zato se i ženio četiri puta. Čim je stigao u SAD oženio se 1815. godine sa Elizabet Dejvis od Misisipija. Imali su tri sina, ali je najpoznatiji bio Hiram Fišer, sa kojim je deda u Kaliforniju iskopao dve bisage zlata. Od Elizabet se razveo 1839. godine, pa se oženio sa gospođom Pejdž  20. jula 1840. godine, u Port Galvestonu. Treća žena mu je bila Meri Karolajn Fleming, sa kojom se venčao 13. aprila 1848. godine. A poslednja žena mu je bila Karolina Fišer. Iz tih i drugih brakova po ženskoj liniji iznikle su porodice Parmenter i Malete, kojoj i ja pripadam. Moj otac je, naime, unuk ćerke Ženevjev Fišer, udate Mallette. Imam tri brata i svi su intelektualci, inženjeri, lekari, pravnici. Ja sam muzičar i pisac. Većina potomaka Đorđa Šagića tj. Fišera danas živi u Hjustonu. A ima nas i u San Francisku, Vašingtonu, Nju Orelansu i Njujorku – kaže čukununuk Lari Malete iz Hjustona.

 

I pokazuje nam porodičnu fotografiju iz 1923. godine, na kojoj su potomci Đorđa Šagića:  

 

Sara Fišer, Džordž Vašington Fišer, Elmira, Mari, Elmer, Mini, Daniel, Martha, Remsburg i Israel Filip Fišer.