FELJTON 1

Albanska mafija

Piše: Marko Lopušina

Delovi: | 1 | 2 | 3 |

 

SVETSKI PROBLEM

 

Maks Piter Racel, direktor Evropola izjavio je početkom 2008. da su albanske organizovane kriminalne grupe najopasnije na Starom kontinentu. Povod je izveštaj Evropola za 2007. u kome piše da je glavni problem kontinenta "uvoz organizovanog kriminala Albanaca sa Balkana u EU“

 

Prve nedelje marta 2008. policajci iz Preševa priveli su u Okružni sud u Vranju osumnjičenog Abedina B. (1985) zbog neovlašćenog stavljanja u promet opojnih droga. Samo dve nedelje ranije, slična sudbina zadesila je i Hafetu H. staru 50 godina iz Preševa, koja je ilegalno držala oružje i municiju. A tim za borbu protiv trgovine ljudima UP Vranje uhapsio je Ajdina R. iz Bujanovca zbog ilegalne trgovine ljudima.

 

I dok je Abedin B. krijumčario marihuanu sa KiM na jug Srbije, Hafeta H. pištoljsku municiku kalibra 9 milimetara iz Prištine u Zagreb, Ajedin R. je krijumčario maloletnice iz Srbije na Kosovo i Metohiju.

 

- Ovako izgleda slika organizovanog kriminala na jugu Srbije i administrativne granice sa KiM, koji čine Albanci kao pripadnici mafije. Sa tom razlikom što je krijumčarenje marihuane, heroina, a u poslednje vreme i kokaina, tri puta brojnije od ilegalne trgovine ljudima i oružjem – rekao nam je žandar Milan Nešić, koji već nekoliko meseci radi u policijskoj stanici Preševo.

 

Prema njegovim rečima, državljani albanske narodnosti su većinom prisilno uvučeni u organizovani kriminal, jer rade kao „ljudi mravi“, čiji je zadatak da male tovare droge, oružja ili ljudi, prebaciju preko administrativne linije u oba pravca.

 

U FUNKCIJI SEPARATIZMA

 

- Prema našim podacima tokom godine na administrativnoj granici se registruje oko 1,5 miliona prelazaka ili oko 5.000 dnevno, što samo za sebe govori koliko su Albanci iz ovih opština okrenuti Prištini. Ne zna se koliko njih trajno ostaje na Kosovu, jer Albanci sa juga Srbije zadržavaju svoja srpska dokumenta, ali je očigledno da se sve više sele tamo gde mogu bez problema da ulažu svoj novac – otkriva Dragan Lazić.

 

Kako tvdi ovaj zamenik predsednika Koordinacionog tela Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa delovanje albanske mafije sa Kosova i Metohije snažno se oseća na jugu Srbije, što je dokaz za političku tezu o prelivanju organizovanog kriminala iz pokrajine na Sandžak, Srbiju, pa i Crnu Goru, Makedoniju, BiH i Hrvatsku.

 

Policijski podaci pokazuju da je u Preševskoj dolini podnešeno 146 krivičnih i 101 prekršajna prijava za kriminalna dela, koja su u 65 odsto počinili Albanci na štetu Srba i Roma. U Bujanovcu se, na primer, od 77 prijava za krivična dela 38 odnosi na teške krađe, krađe, teške i lake telesne povrede, kao i ugrožavanje bezbednosti Srba od strane Albanaca i 12 od strane Albanaca na štetu Roma. I kada je reč o prekršajima, protiv Albanaca je podneseno 84 prijava, zbog 41 napada na Srbe i 6 napada na Rome.

 

U Preševu je policija podnela 69 krivičnih i 14 prekršajnih prijava, od čega čak 46 protiv Albanaca, koji su napadali Srbe. Istovremeno bilo je i 25 krivičnih prijava protiv Srba, koji su počinili teške krađe – 5, krađe – 4, i po jedno nasilničko ponašanje, pokušaj ubistva i prevara na štetu Albanaca.

 

Poslednjih meseci je, međutim, čak i albanska mafija počela da se izeljava sa juga Srbije na Kosovo.

 

- Albanska mafija je procenila da zbog prisustva žandarmerije nije sigurno da radi na jugu Srbije, a i da u Preševu i Bujanovcu ne može da plasira svoj prljavi kapital. Mafijaši su svoje rafinerije za proizvodnju heroina iz sela Veliki Trnovac prebacili u Gnjilane, gde su, preselili i svoje centre za ilegalnu trgovinu migrantima i belim robljem. Ova mafija svoj novac ulaže u kupovinu srpskih imanja i gradnju kuća, posebno u Kosovu Polju, koje je zbog toga dobilo ime Malo Preševo – naglašava Lazić.

 

CRNA TAČKA EVROPE

 

Ove godine su zbog krijumčarenja narkotika sa KiM na jug Srbije uhapšeni Ilira H. (1975) i Salihija M.(1968), obojica iz sela Oraovica. A uhapšeni su i Ramadan A. (1969) Arben S. (1976), zatim Ibrahim O. (1986) i Bajram S. (1971), iz Bujanovca i sela Veliki Trnovac.

 

Organizovano i kriminalno bavljenje trgovinom drogama, ljudima i oružjem, nije problem koji se samo tiče vlasti u Prištini ili Beogradu, već i ćelnika Evropske Unije, koji su mnogo puta procenili da je ova pokrajina crna tačka kriminala.

 

Uostalom, Maks Piter Racel, direktor Evropola izjavio je početkom 2008. godine da su albanske organizovane kriminalne grupe najopasnije na Starom kontinentu. Povod je bila činjenica koja je izneta u poslednjem izveštaju Evropola za 2007. godinu, da je glavni problem kontinenta "uvoz organizovanog kriminala Albanaca sa Balkana u EU“.

 

- Evropol u saradnji sa državnim vlastima na Balkanu mora otežati organizovanom kriminalu da koristi Balkan kao bazuza širenje njihovog delovanja u EU. To se može uraditi, prvo, operativnom saradnjom. Analitički radni dosije (AWF) omogućuju Europolu i članicama EU da čuvaju i razmenjuju informacije o osumnjičenima. Postoji 17 operativnih projekata koji pokrivaju širok spektar kriminala za koji je naš biro nadležan po Konvenciji Europola. Jedan od tih projekata fokusiran je na albanski organizovani kriminal. Međutim, tu ne postoji specifično ograničenje na Kosovo i Metohiju, jer i kriminalci iz Albanije i albanska dijaspora širom sveta povezani su sa albanskom mafijom – izjavio je Maks Piter Racel nedavno na Godišnjoj skupštini Evropola.

 

U izveštaju evropske policije piše da su problem Evrope sa albanskom mafijom u tome jer su sve njene organizovane kriminalne grupe uključene u različite oblike kriminala širom EU. Uz Turke i Nigerijce, Albanci su među "prve tri organizovane kriminalne grupe" širom EU. Albanske grupe se uglavnom bave švercom droge, trgovinom ljudima, krijumčarenjem ljudi, ali i drugim vidovima kriminala kao što su pljačka i provale. U nekim slučajevima oni deluju samostalno, dok u drugim situacijama sarađuju s drugim kriminalnim grupama ili deluju samo u pružanju usluga.

 

Šta je to što albanske kriminalce čini snažnim? Odgovor na ovo pitanje potražio je i sam Maks Piter Racel, direktor Evropola:

 

- Porodično ili klanovski zasnovane strukture i običajna praksa obezbeđuju lojalnost članova albanske mafije sa Kosova i Metohije, a i u inostranstvu. Kriminalne grupe Albanaca dokazale su da su veoma svestrane, što im omogućava da se brzo prilagode promenama u svetu kriminala i da brzo odgovore na akcije državnih organa i promene zakonodavstva. S obzirom da žive u inostranstvu, koriste i jake veze koje održavaju s domaćim regionom kako bi izvodili ili olakšali izvođenje svojih kriminalnih aktivnosti unutar EU. Ali i da bi obezbedili prihod ili da pobegnu od organa EU ili sudskih mera protiv njih – priznaje direktor evropske policije.

 

AMERIČKA ZABRINUTOST

 

Maks Piter Racel, direktor Evropola izjavio je početkom 2008. da su albanske organizovane kriminalne grupe najopasnije na Starom kontinentu. Povod je izveštaj Evropola za 2007. u kome piše da je glavni problem kontinenta "uvoz organizovanog kriminala Albanaca sa Balkana u EU“

 

Da je albanska mafija svetski problem govore još dva izveštaja, koji su se tokom 2007. i 2008. godine pojavili, prvo u Njujorku, a potom u Vašingtonu. Ujedinjene nacije upozorile su u Njujorku 28. avgusta 2007. na opasnost da balkanske države, kao i delovi centralne Afrike i Kariba, upadnu u zamke kriminalnih aktivnosti vezanih za šverc droge. Poboljšanja pravosudnog sistema i borba protiv korupcije predstaljaju najuspešnije kontramere protiv tog fenomena, navedeno je u novom izveštaju UN o trgovini droge.

 

Izneti su tada zabrinjavajući podaci o novom porastu proizvodnje sirovog opijuma u Avganistanu, kao i da je u jugoistočnoj Evropi u prethodnih godinu dana zaplenjeno više od 10 tona heroina, od čega 360 kilograma na teritoriji Crne Gore i Srbije. Zvaničnici UN, još ranije, označili su takozvani "balkanski put" kao jedan od glavnih pravaca šverca ove droge iz Avganistana, u kojem se proizvodi više od 90 odsto heroina, do tržišta u zapadnoj Evropi.

 

- Krijumčari, uglavnom članovi albanske narko mafije, koriste korupciju, nestabilnost i institucionalne probleme pojedinih država na Balkanu, kako bi organizovali "posao" vredan sedam milijardi dolara godišnje -  navedeno je u dokumentu ove svetske organizacije.

 

MALO TRŽIŠTE

 

I u izveštaju objavljenom nedavno u američkom Stejt departmenta navodi se da se da je „Kosovo jedna od tranzitnih zemalja preko koje se prevashodno heroin proizveden u Turskoj i Avganistanu prenosi u zapadnoevropske zemlje“. Jer, samo Kosovo „ima malo perspektivno tržište drogom".

 

- Velika količina droge ilegalno ulazi na Kosovo i Metohiju preko susednih zemalja, kao što su Bugarska, Albanija, Makedonija, Crna Gora i BiH. Glavni trgovci su albanski "porodični klanovi". A glavni tranzitni punktovi droge su Gnjilane, Prizren i Mitrovica, mada je do oktobra 2007. najveća količina droge zaplenjena u Prištini – zaključio je Stejt departmenta, u odeljku posvećenom kriminalu na Kosovu i Metohiji.

 

Zato je u porastu broj građana Turske, Makedonije, Albanije, Bugarske koji ovo područje koriste za prenos droge sa Bliskog Istoka u zemlje Evropske unije. Za to se koriste magistralni putni pravci Istanbul - Skoplje - Preševo, kao i Skoplje - Priština - Preševo, ili oni koji vode od Istanbula preko Bugarske ka graničnim prelazima Gradina i Strezimirovci.

 

- Droga preko Turske i sa Bliskog istoka stiže najčešće na Kosovo ili Makedoniju odakle se zbog neadekvatnih uslova kontrole na administrativnim prelazima sa Kosovom, kod Končulja ili Doborosina lako ubacuje na teritoriju Preševa, Bujanovca i Vranja, odakle se najveće količine dalje distribuiraju, a deo ostaje na ovdašnjem tržištu - pojašnjava puteve droge Dragan Ničić, penzionisani pripadnik policije iz Vranja koji je dugo vreme radio kao inspektor za suzbijanje trgovine drogom.

 

Po njegovim rečima, lanci droge vode i preko Bugarske, a za unos u zemlju se koristi granični prelaz Strezimirovci i Ribarci, kod Bosilegrada. Izbegava se prelaz Gradina gde je carina i policija specijalizovana za otkrivanje droge.

 

Dostupni podaci iz policije i pravosuđa ukazuju da je trgovina, ali i neovlašćena proizvodnja droge, na jugu Srbije najunosniji multietnički biznis u koji su uključeni Srbi, Albanci, ali sve češće i Romi.

 

U Okružnom sudu u Vranju Miloje Stamenković zbog pokušaja prenosa čak 56 kilograma heroina osuđen je na kaznu zatvora od 14 godina. Zabeležen je i sudski proces protiv "pazarske grupe". Enes Biševac i Malić Destanović iz Bugarske preko graničnog prelaza Strezimirovci u Srbiju su uneli 31 kilogram heroina izuzetnog kvaliteta, za koji se pretpostavljalo da vodi poreklo iz Turske. Njih je policija u koordiniranoj akciji uhvatila na teritoriji opštine Surdulica. U sudskom procesu Biševac je osuđen na 12, a Destanović na osam godina zatvora. Obe presude potvrdio je i Vrhovni sud Srbije. To su do sada najveće otkrivene količne droge, čiji su prenosioci sudski procesuirani.

 

UPAD U SRBIJU

 

Krijumčarenja droge koje vrši albanska mafija ima sve više u samoj Srbiji.

 

Na ovu konstataciju ukazuju i podaci iz Okružnog suda u Vranju. U ovoj pravosudnoj instituciji ocenjuju da postoji "konstanta u poslednjih nekoliko godina" kada su u pitanju krivična dela koje zakon tretira kao "neovlašćenu proizvodnju i stavljanje u promet opojnih droga".

 

- U 2005. godini bilo je ukupno 72 predmeta koji su se odnosili na drogu. Od toga, 25 predmeta koji spadaju u teža krivična dela odnosilo se upravo na neovlšćenu proizvodnju i stavljanje u promet opojnih droga. Procesuirano je 47 predmeta vezanih za držanje droge za sopstvene potrebe, odnosno neovlašćeno držanje - navela je Vesna Stevanović, portparolka Okružnog suda u Vranju sudija.

 

Tokom 2006. godine broj predmeta bio je 79, za sedam više u odnosu na prethodnu godinu, a procesuirano je 55 slučajeva u kojima su lica neovlašćeno držala drogu. Tokom 2007. godine Okružni sud u Vranju procesuirao je 78 predmeta iz ove krivične oblasti, od čega je 47 vezano za neovlašćeno držanje droge. Četrdeset pet predmeta je okončano pravosnažnim presudama, a dva sudska procesa su još uvek u toku.

 

- Interesantno je da je tokom prošle godine Okružni sud u Vranju u radu imao ukupno 120 predmeta za različita krivična dela, a dve trećine su se odnosili na neovlašćenu proizvodnju, stavljanje u promet ili držanje droge - ističe Stevanovićeva.

 

U strukturi lica koja su optužena za krivična dela vezana za drogu najčešće je reč o povratnicima koji imaju svoje policijske dosijee iz ranijeg perioda, ali u sudu navode da ima i novih lica koja se prvi put javljaju u izvrešenju dela iz oblasti proizvodnje, ali i trgovine drogom.

 

Za deset dana februara policija zaplenila 45 kilograma heroina i presekla kanale kojima se droga krijumčarila na zapad. Na graničnom prelazu Strezimirovci između Srbije i Bugarske carinici su pre nekoliko dana u saradnji s pograničnom policijom i UBPOK-om sprečili pokušaj krijumčarenja 10 kilograma heroina. Heroin je otkriven u autobusu novopazarskih oznaka, koji saobraća na relaciji Priština - Novi Pazar - Istanbul - Novi Pazar i koji je ulazio u Srbiju. Droga je bila upakovana u 20 paketa od 0,5 kilograma i sakrivena u limenim kantama u kojima je bila biljna mast.

 

- Uhvaćeni dileri bili su kuriri koji su radili za domaće narko-bosove iz Prištine, Beograda, Tirane, Podgorice, Sofije i Istanbula. Oni svakodnevno iz Bugarske i Turske prenose drogu, uglavnom heroin. Heroin je bio sakriven u desnom prtljažnom delu autobusa u dve limene kante ispod biljne masti, koje su bile namenjene za kamuflažu krijumčarenja heroina. Kante je nabavio Jasmin F. (22) iz Rožaja i u Turskoj u njih sakrio heroin - navodi se u saopštenju MUP-a Srbije, i dodaje da je i heroin bio namenjen ilegalnom tržištu zemalja zapadne Evrope.

 

Krajem juna 2007. na graničnom prelazu Batrovci sa Hrvatskom policija je otkrila pošiljku od 15 kilograma heroina u automobilu italijanske registracije. Automobil marke "lanča" vozio je Albanac, inače makedonski državljanin, Dalip Delmisija, a tovar od 15 kilograma heroina bio je namenjen italijanskom tržištu. Od četvorice uhapšenih oduzeti su više od 150.000 evra, 40 funti, oružje, manja količina domaćeg novca, mašina za brojanje novca i pet putničkih automobila!

 

Nastavlja se.

 

Delovi: | 1 | 2 | 3 |