FELJTON 2

Albanska mafija

Piše: Marko Lopušina

Delovi: | 1 | 2 | 3 |

 

RAT ZA ZATVORE

 

Maks Piter Racel, direktor Evropola izjavio je početkom 2008. da su albanske organizovane kriminalne grupe najopasnije na Starom kontinentu. Povod je izveštaj Evropola za 2007. u kome piše da je glavni problem kontinenta "uvoz organizovanog kriminala Albanaca sa Balkana u EU“

 

Niška kaznionica, koja je sagrađena davne 1910. godine, a koja je projektovana za 800 osuđenika, ima oko 1.200 zatvorenika. Kako ovaj zatvor pokriva jug Srbije, to se u njemu već decenijama nalaze i osuđenici sa Kosmeta i iz Preševa, Bujanovca i Medveđe. Trenutno u KPZ Niš ima 30 Bošnjaka iz Sandžaka i 26 Albanaca sa Kosmeta i sa juga Srbije. Među ovim muslimanima ima osuđenih lica za ubistva, razbojništva, silovanja, a najviše ih je zbog ilegalne trgovine narkoticima.

 

Skoro 40 odsto osuđenika u niškom zatvoru sklono je narkomaniji. Ovde se nalaze narko-dileri, nakomani i narkofili, tako da faktički imamo preslikano stanje sa ulice, sa narko-tržišta, pa i trgovina drogom cveta. Osuđenici koriste marihuanu, heroin, sedativ «trodan», koje im krijumčare rođaci, prijatelji i sami dileri. Nedavno su stražari na zatvorskom krugu našli 17 paketića heroina, a kontrolori su drogu otkrivali u duplim đonovima ili u duplim pregradama u paketima, koje osuđenici dobijaju od familije.

 

- Prisustvo droge ima i za posledicu visok stepen agresivnosti nekih osuđenika, a i njihove međusobne obračune oko narkotika  – iskreno nam je rekao jedan stražar.

 

Drugi razlog za izbijanje incidenata u niškom zatvoru su svađe i sudari klanova zatvorenika, koji se stvaraju okupljanjem osuđenika po lokalnoj pripadnosti ili po simpatijama prema snažnom vođi. Čelnici KPZ Niš su nam priznali da u Ledenoj steni postoje klanovi Čačana, Kraljevčana, Nišlija, Prizrenaca, Tutinaca, Kosovara, a i klan Bošnjaka, osuđenog za razbojništvo i klan muslimana, osuđenog na 14 godina zbog ubistva.

 

NAPAD NA STRAŽARA

 

Treće nedelje januara u KPZ Niš, grupa osuđenika, narkomana, napala je  u trećem krilu paviljona „C” komandira straže Milana Đorđevića, kada je pokušao jednom štićeniku da oduzme drogu.

 

- Komandir straže Milan Đorđević je primetio jednog zatvorenika kako u rukama drži papirni zamotuljak, a zatim i pokušava da ga sakrije. Prišao je osuđeniku i zatražio smotuljak, ali ga je zatvorenik stavio u usta u nameri da ga proguta. Đorđević je uhvatio osuđenika za ruku i naredio mu da iz usta izvadi papirni smotuljak, ali je ovaj to odbio. U tom trenutku naletela su još trojica zatvorenika iz trećeg krila paviljona „C” i s leđa napali Đorđevića i oborili ga na pod. Istrgli su mu „motorolu” i počeli da vuku ka jednoj od sobnih prostorija u paviljonu. Pokušali su da kidnapuju Đorđevića, ali su u paviljon „C“ uleteli drugi stražari i spasli komandira – zapisano je u službenoj zatvorskoj belešci.

 

Oba ova slučaja, u Nišu i Sremskoj Mitrovici ukazuju na problem narkomanije u srpskim zatvorima.

 

- Droga je preplavila naše zatvore. Najgora situacija je u KPZ Niš. Niška kaznionica, koja je sagrađena davne 1910. godine, a koja je projektovana za 800 osuđenika, ima oko 1.200 zatvorenika. Zbog gužve, loših uslova, pritiska, zlostavljanja, panike szatvorenici traže spas u drogama. Skoro polovina zatvorenika u KPZ Niš koriste drogu. Neki povremeno, a većina stalno – kaže otvoreno Nenad Jaćović, bivši štićenik ove kaznionice.

 

O problemu sa narkoticima i narkomanima u niškom zatvoru govorio nam je i njegov bivši upravnik:

 

- U kaznionici se nalaze narko-dileri, nakomani i narkofili, tako da faktički imamo preslikano stanje sa ulice, sa narko-tržišta, pa i trgovina drogom cveta. Osuđenici koriste marihuanu, heroin, sedativ «trodan», koje im krijumčare rođaci, prijatelji i sami dileri. Stražari su u zatvorskom krugu našli 17 paketića heroina, a kontrolori su drogu otkrivali u duplim đonovima ili u duplim pregradama u paketima, koje osuđenici dobijaju od familije. Prisustvo droge ima i za posledicu visok stepen agresivnosti nekih osuđenika, a i njihove međusobne obračune oko narkotika  – rekao nam je upravnik.

 

Kako smo nezavnično saznali i u KPZ Sremska Mitrovica uprava ima problema sa dilerima i narkomanima. Testovi i konotrola po metodu slučajnog uzorka otkrili su da narkomanija u mitrovačkom zatvoru nije masovna, ali jeste problematična.

 

Porast narkomanije u zatvorima priznali su i nadležni u Ministarstvu pravde, jer u našim zatvorima ima preko 4.000 narkomana.

 

- Pedeset odsto osoba koje stupaju na izdržavanje kazne imalo je iskustvo sa drogama i naša osnovna aktivnost je da se sprečimo unošenje narkotika. Ali, uprkos stalnim kontrolama, dešava se da drogu nađemo kod zatvorenika – javno je nedavno priznao Saša Vukadinović, direktor Uprave za izvršenje zavodskih sankcija.

 

Čak i u ženskom zatvoru u Požarevcu 37 odsto osuđenica su sklone drogama i alkoholu, samopovređivanju i nekontrolisanom ponašanju.

 

- U poslednje vreme među zatvorenicama ima sve više zavisnika od svih vrsta narkotika. Droga se unosi i ilegalno dostavlja zatvorenicama spolja, jer mesečno našim ženama u posetu dođe oko 150 ljudi, a i prime oko 130 paketa. A kad su narkomanke bez droge, prosto polude, tuku se i prave čuda

 - otkrila nam je osuđenica Vukadinka Ivanjac.

 

Zbog nereda i raznih prekršaja kažnjeno je 80 žena. Njih 20 su okorele narkomanke. Stražari su u svim srpskim zatvorima u 2007. ukupno zaplenili 370 grama heroina i kokaina kod 42 osuđenika. Pduzeli i 310 grama marihuana i hašiša od 57 zatvorenika. Najviše je oduzeto nedozvoljenih lekova. Bilo je 168 zaplena 1.876 tableta.

 

SANDŽAČKI KLAN

 

Nenad Jaćović, bivši osuđenik iz KPZ Niš koji je napisao knjigu »Ledena stena« o svojim zatvorskim danima, otvoreno priznaje da albanska mafija kontroliše tržište narkomana po srpskim zatvorima. Tu spregu čine Albanci i Sandžaklije.

 

- Drogu u niški zatvor donose članovi porodice osuđenika, zatim dileri, a ilegalno je unose, prodaju i zajedno koriste i stražari i osuđenici. Međutim, oni tu drogu nabavljaju od Albanaca sa KiM i sa juga Srbije. Korumpirani čuvari uslugu doturanja narkotika zatvorenicima naplaćuju 20 evra po paketiću. Neki od njih su se lepo obogatili na preprodaji ne samo droga, već i alkohola i kartica za mobilne telefone. Zato nije čudno da su neki zatvorski čuvari imućniji od upravnika zatvora – zaključuje Jaćović.

 

Alija Đerlek (57) i njegova supruga Rabija (52) iz Novog Pazara uhapšeni su u subotu na graničnom prelazu Uvac kod Priboja s pet kilograma heroina! Vrednost droge koja je bila sakrivena u njihovom „BMW-u" na uličnom tržištu iznosi oko 330.000 evra. Bračni par koji ima slovenačko državljanstvo snabdevao je tamošnje tržište narkoticima, a policija pretpostavlja da Alija i Rabija nisu bili samo narko-kuriri, već i organizatori posla.

 

Hapšenje bračnog para izvršeno je u sinhronizovanoj akciji Policijske uprave za Beograd, Uprave kriminalističke policije MUP-a Srbije i policijskih uprava za Novi Pazar i Užice. Supružnici Đerlek su državljani Srbije i Slovenije, a rodom su iz Novog Pazara. Oni su se iz Novog Pazara, preko Bosne i Hercegovine, vraćali kući u Maribor. Prema rečima Dragana Rakića, načelnika odeljenja za suzbijanje narkomanije Policijske uprave Beograd, hapšenje je usledilo nakon dužeg rada srpskih policajaca.

 

- Alija i Rabina nisu bili ranije hapšeni. Međutim, postojale su sumnje da trguju narkoticima, pa su stavljeni pod „operativnu obradu". Da je to tačno, utvrdili smo tokom pretresa njihovog automobila „BMW", mariborskih registarskih oznaka, koji je vozio Alija Đerlek. U sajtnama automobila pronašli smo deset paketa s heroinom, koji je bio upakovan u plastične kese i oblepljen selotejpom - rekao je načelnik Rakić.

 

On je dodao da je zaplenjeni heroin visoke čistoće, čime je njegova vrednost na tržištu narkotika višestruko uvećana. S obzirom na kvalitet, moguće ga je izmešati u odnosu 3:1 sa drugim supstancama.

 

Na pitanje da li su uhapšeni supružnici bili samo narko-kuriri u krijumčarskom lancu ili su učestvovali i u organizaciji posla, Rakić je odgovorio:

 

- Nameravali su da heroin prenesu u Sloveniju i prodaju ga tamošnjim sitnim narko-dilerima. Verovatno nisu samo kuriri, nego i deo narko-mafije čija je uloga bila i transport i plasiranje heroina na tamošnje tržište. Za neovlašćenu proizvodnju i prodaju narkotika predviđena je kazna zatvora od najmanje godinu dana - naveo je Rakić. Alija i Rabija biće danas privedeni na ispitivanje istražnom sudiji Okružnog suda u Užicu.

 

Pre desetak dana uhapšen je Nusret Kečap (40), takođe iz Novog Pazara, koji je pokušao da u Srbiju prokrijumčari 14 kilograma heroina, čija je vrednost oko milion evra. Sumnja se da su Kečap i bračni par Đerlek iz iste kriminalne grupe.

 

Ova zaplena usledila je samo desetak dana posle hapšenja Nusreta Kečapa (40), takođe iz Novog Pazara, koji je pokušao da u Srbiju s Kosova prokrijumčari 14 kilograma heroina, čija je vrednost na tržištu narkotika oko milion evra. I taj heroin bio je izuzetne čistoće, pa postoji mogućnost da je kupljen od iste narko-grupe. Za razliku od supružnika Đerlek, koji je trebalo da plasiraju heroin na tržište Slovenije, Kečap je osumnjičen da je nameravao da je plasira na beogradsko tržište. Postoje indicije da bi troje uhapšenih mogli biti iz iste grupe, ali će dalja istraga utvrditi više činjenica vezanih za to.

 

CRNOGORSKI TRAG

 

Maks Piter Racel, direktor Evropola izjavio je početkom 2008. da su albanske organizovane kriminalne grupe najopasnije na Starom kontinentu. Povod je izveštaj Evropola za 2007. u kome piše da je glavni problem kontinenta "uvoz organizovanog kriminala Albanaca sa Balkana u EU“

 

I Crna Gora je našla svoje mesto u međunarodnom lancu albanskog šverca droge. Nije tajna da su neki ovdašnji momci zauzeli moćne pozicije u narko-kartelima širom sveta. Vest da je u Amsterdamu nedavno uhapšen Beranac Kemal Rastoder, pod optužbom da je u vrhu kriminalne grupe koja je na evropsko tržište prokrijumčarila stotine kilograma kokaina, nije iznenadila njegove sugrađane.

 

Više krakova vodi preko ovog područja. Prvi se pruža iz Turske preko Bugarske, Kosova i Srbije, a završava u Novom Pazaru i severnim crnogorskim opštinama. Tim kanalom mahom putuje heroin visokog procenta čistoće, koji se dalje liferuje ka Bosni i zemljama Zapadne Evrope. Izvori bliski policiji tvrde da jedna rožajska grupa ima i direktnu isporuku iz Turske, u koju heroin stiže iz Avganistana i Pakistana. Ta grupa, navodno, održava vezu sa moćnim sarajevskim podzemljem koje je zaduženo za dalju distribuciju.

 

Službenici podgoričke Ekspoziture za borbu protiv droge i krijumčarenja u lane zaplenili su oko četiri kilograma heroina, 20 kilograma marihuane, oko 2.000 tableta "ekstazi" kao i manje količine kokaina i smeše za mešanje. Od početka godine registrovana su 178 krivična dela iz te oblasti. A napisano je 98 krivičnih prijava protiv 152 lica. Policija svakodnevno radi i na nekoliko "jačih" slučajeva krijumčarenja droge koja se vode kao nerešena, ali očekuju da će i to biti uskoro rešeno.

 

STO PRIJAVA

 

Načelnik Ekspoziture za borbu protiv droge i krijumčarenja Dejan Knežević zadovoljan je postignutim rezultatima. Njegovi službenici su uspeli da reše veliki broj slučajeva za koje je, što je najvažnije, obezbeđeno dovoljno materijalnih dokaza čime su krivične prijave postale neoborive.

 

- Od početka godine napisano je skoro sto krivičnih prijava koje su potkrepljene neoborivim dokazima. Te prijave obuhvatile su 152 lica. To, najverovatnije, nije konačan broj. Lišili smo slobode Mehmeda Maku kod koga je pronađeno 456 grama heroina, koji je sakrio u veš mašini.Krivičnom prijavom, osim njega, obuhvaćeni su i Fadilj i Arif Maković kao i Begija Gaši  - kazao je Knežević.

 

Rožaje je samo jedan od crnogorskih gradova na međunarodnom putu droge. Od početka devedesetih razradio se još jedan krak koji iz Albanije vodi preko Tuzi, ka Bosni, Hrvatskoj i Sloveniji. Tim kanalom prebacuju se uglavnom heroin, kokain i marihuana. Ta maršuta je, tvrde naši sagovornici, znatno oslabljena nakon što je policija u prošlogodišnjoj akciji Poskok presrela grupu Albanaca iz Tuzi. U toj akciji, kada je zaplenjeno oko šest kilograma heroina, uhapšena su braća Leon i Viktor Drešaj, Maljota Đurašević i više albanskih državljana. Leon Drešaj, bivši vlasnik podgoričke diskoteka Manija, više je puta hapšen pod sumnjom za šverc droge, ali je uvek ostajao na slobodi zbog nedostatka dokaza.

 

Treći put šverca droge kroz Crnu Goru  vodi - preko mora. Ti tovari se, tvrde naši izvori, uglavnom ukrcavaju u Južnoj Americi, a istovaraju u jadranskim lukama odakle se droga distribuira dalje. Ovaj kanal služi za liferovanje kokaina, a destinacija su bogate evropske zemlje sa visoko-platežnim mušterijama koje mogu priuštiti cenjeni opijat.

 

U januaru ove godine makedonska policija je na granici zaplenila čak pola tone kokaina čija je vrednost procenjena na oko 40 miliona eura. Ispostavilo se da je droga brodom stigla iz Venecuele preko evropskih luka, a da je iskrcana u Baru. U crnogorsku luku kokain je dopremljen iz Italije hrvatskim brodom Lošinj, a nije utvrđeno kako je pošiljka prošla sve carinske i policijske kontrole – do Makedonije.

 

KLAN IZ TIRANE

 

Kako je utvrdio Institut za kriminologiju iz Pariza, pored KiM glavni izvor delovanja albanske mafije u Crnoj Gori, ali i Sandžaku, jeste Albanija, koja je utočište organizovanim kriminalcima, koji se bave drogom, oružjem, ljudima, ali i cigaretama.

 

Inače, albanska mafija prema analizama međunarodnih bezbednosnih službi, ima preko 100.000 registrovanih kriminalaca.

 

- Albanska mafija se strukturalno sastoji od 15 klanova, a svaki od njih ima čvrste teritorijalne baze. Strukture u Albaniji sarađuju sa onima na Kosovu i Sandžaku, a novac zarađen od šverca droge, delom se koristi za finansiranje terorističkih organizacija. Najviše klanova deluje u glavnom gradu Albanije, Tirani, ali gangsterski establišment dotiče i druge gradove - navodi profesor Bernard Mone u izveštaju pariskog instituta, koji objedinjava kriminalne strukture iz te zemlje i onih u kojima žive Albanci u termin "albanofonska" mafija.

 

Na mapama koje pokazuju puteve narkotika iz Albanije, Crna Gora je navedena kao jedna od tranzitnih država, preko koje pošiljke narkotika putuju dalje ka Evropi. Više od 90 odsto heroina koji se prodaje na ulicama evropskih gradova, dolazi iz Avganistana i Pakistana. Analiza pariskog Instutita objašnjava važnost strateškog položaja Crne Gore i ulogu albanske mafije.

 

- Većinu narkotika iz centralne Azije obezbeđuje turska mafija. Onda se šverc nastavlja u dva pravca. Jedan je takozvani severni, koji ide preko država srednje Evrope. Drugi je balkanski put, koji se opet deli u više pravaca. Pozicija Albanije i susednih zemalja je važna, jer preko njih se ostvaruje siguran tranzit narkotika - kaže se u dokumentu pariskog instituta.

 

Kosmetska narko-mafija danas ima jake veze sa podzemljem iz Albanije, koje se, takođe, bavi krijumčarenjem droge. Pored najjačeg i najopasnijeg mafijaškog klana Kula, koji kontroliše deo prometa narkotika iz Turske, švercuje oružje i ilegalne izbeglice u Italiju, porodica Abazi se bavi švercom droge i oružja.

 

Dok fis Borici sarađuje sa italijanskim kriminalnim bandama uključenim u nelegalni promet droge i prostituciju. Zanimljiv je sastav grupe Brokaj, koja se bavi krijumčarenjem droge, oružja i prostitucijom, a čine je bivši političari i pripadnici nekadašnje tajne službe Sigurimi.

Takođe, na ovom području organizovano deluju i grupe Hakljaj, Kerkiku, Cauši, Šehu, Kakami i Hasani.

 

- Pripadnicima crnogorske organizovane kriminalne mreže u međunarodnom švercu cigareta pomagala je albanska mafija. U poslednje vreme albanska mafija preusmerava kanale šverca prema Crnoj Gori tako što umesto preko Skadra, narkotike krijumčari sa Kosova - navedeno je zimus u najnovijoj analizi Instituta za kriminologiju iz Pariza.

 

Dokument koji govori o delovanju albanske mafije u 2007. godini, a koji je urađen u saradnji sa Institutom za procenu rizika od kriminala, ne navodi vremenski okvir u kome su albanski kriminalci delovali sa crnogorskim, ali je saopšteno da je šverc cigareta bio "posao države Crne Gore, koji je podržao državni vrh".

 

- Saradnja je učvršćena tako što albanski i crnogorski kriminalci imaju istog partnera u Italiji: Ujedinjenu svetu krunu, koja se smatra se jednom od najmoćnijih mafijaških organizacija u Evropi i povezana je sa kriminalcima iz zemalja istočne Evrope - kaže se profesor Bernard Mone u analizi Instituta za kriminologiju iz Pariza.

 

EVROPSKI PRLJAVI BIZNIS

 

Maks Piter Racel, direktor Evropola izjavio je početkom 2008. da su albanske organizovane kriminalne grupe najopasnije na Starom kontinentu. Povod je izveštaj Evropola za 2007. u kome piše da je glavni problem kontinenta "uvoz organizovanog kriminala Albanaca sa Balkana u EU“

 

Kosovo i Metohija zajedno sa Albanijom je žarište i tranzit uticaja albansko-italijansko-ruske mafije uz interese mafijaškog podzemlja svih država na zapadnom Balkanu. Nemci čak tvrde da su u krijumčarenju umešani i neki visoki krugovi iz sistema vlasti Albanije, Makedonije, Crne Gore i Srbije. Albanski mafijaši svoja tajna uporišta imaju u Austriji, Nemačkoj, Bugarskoj, Turskoj, Engleskoj, Švajcarskoj, Češkoj, Norveškoj, Švedskoj, Italiji, BiH, Hrvatskoj, Mađarskoj, Rumuniji, čak i Rusiji i Čečeniji.

 

Šestorica pripadnika tzv. albanske mafije iz Geteborga uhapšeni su zbog sumnje da su pripremali ubistva drugih mafijaša. Prema pisanju medija u Švedskoj, radi se o osveti zbog pokušaja ubistva Nasera Dželjiljija (47), vođe albanske mafije ili Naserove lige, kako je nazivaju švedski mediji, inače jedne od najvećih kriminalnih organizacija u Švedskoj.

 

I akteri najveće pljačke u istoriji Velike Britanije, koji su zimus proglašeni  krivim u glavnom krivičnom sudu u Londonu su Albanci iz Albanije koji se su svojevremeno predstavili kao izbeglice sa Kosova da bi dobili papire.

 

Džetmir Bucpapa (26) i Ermir Hisenaj (28) ukrali su 56 miliona funti.

 

ULAZ U RUSIJU

 

U Americi, albanski mafijaši pod svojim patronatom drže 40 odsto heroinskog tržišta.

 

- Za kratko vreme, albanska mafija u Italiji uspela je da potisne turske trgovce drogom. Od kurira, Albanci su postali organizatori krijumčarskih mreža i partneri sicilijanskoj Koza nostri, napuljskoj Kamori i kalabrijskoj N’dragenti. Sedište albanskih mafijaša je u Kalabriji, u Milanu, dok u kantonu Tićino, na granici Italije i Švajcarske, Albanci kontrolišu šverc droge, ali i milionski isplativo krijumčarenje ljudi. Kriminalnu aktivnost u Švajcarskoj Albanci su, prema podacima tamošnjih bezbednosnih službi, iskoristili za ilegalnu kupovinu „kalašnjikova“ i „uzija“ – piše u studiji Evropola o organizovanom kriminalu na Balkanu.

 

Sedište crne berze oružja, kako se navodi u dokumentu, bilo je u Bernu i Bazelu. Albanci su oružje kupovali i u Švedskoj i Norveškoj, gde njihov narko-klan pod patronatom drži 80 odsto tržišta droge - navodi se u izveštaju.

 

Albanci sa Kosova već deset godina su glavni distributeri grčkog tržišta kokaina, heroina i kanabisa, proizvedenog u Albaniji. Transfer ka Grčkoj Albanci koriste i za krijumčarenje migranata iz svoje zemlje i Kosova, ali i ilegalaca iz Turske, Pakistana, Sri Lanke, Kine. Pod njihovom kontrolom je i transfer preko Jadranskog mora, od albanske obale do Italije.

 

- U ovom poslu, albanska mafija ima čvrste veze sa turskim, afričkim i italijanskim kriminalcima. Ilegalne migrante u ovakvim situacija Albanci koriste i kao kurire za prenošenje droge otkrivaju eksperti Evropola.

U izveštaju Međunarodnog odbora za kontrolu narkotika, nezavisnog tela za praćenje sprovođenja Programa UN za kontrolu droga, koji je objavljen između ostalog se navodi da se južna ruta takozvanog balkanskog puta droge (Istanbul – Sofija – Beograd – Zagreb) sve više koristi za krijumčarenje heroina u Rusku Federaciju.

 

Procenjuje se da 3,3 miliona Evropljana koristi ovu drogu, a njena upotreba porasla je u Rusiji, istočnoj Evropi i na Balkanu, dok je u nekim zemljama zapadne i srednje Evrope opala.

 

HRVATSKI LOBI

 

Hrvatska policija uhapsila je zimus Viktora Vukdedovića (31), iz Malesije, kod Podgorice, zbog osnovane sumnje da je učestvovao u otmici Jure Bajda (22), sina jednog od direktora slovenačke naftne firme "Petrol" i člana NO "Geoplina" Iztoka Bajda. Sin direktora slovenačkog "Petrola" pronađen je mrtav sa metkom u potiljku, zakopan na obroncima Moslavačke Gore, nedaleko od Zagreba. Policija je lišila slobode i Armenda Musliua koji se, takođe, tereti za otmicu i ubistvo Jure Bajda.

 

Inspektori koji rade na ovom slučaju saslušali su i Viktorovog brata, Nika Vukdedovića, ali je on nakon ispitivanja pušten na slobodu. Bajda je ubijen tako što su mu otmičari preko glave navukli plastičnu kesu, pa je zbog gušenja nastupila smrt, a nakon toga pucali su mu u potiljak. Nesrećni mladić otet je 18. juna 2007, a otmičari su od njegovog oca tražili 200.000 eura kako bi ga pustili. Kod Vukdedovića su prilikom hapšenja pronađena i hrvatska putna dokumenta.

 

– Osim uhapšenih Armenda Musliua i Viktora Vukdedovića, u policiji su privedena još neka lica, među kojima i nekoliko žena. Od 19. juna osumnjičeni su na području Zagreba zatvorenog držali Juru Bajdu i nekoliko puta su pozivali njegove roditelje tražeći otkupninu. Cela policija digla se na noge da bi 26. juna 2007. njih dvojica bili uhapšeni u Zagrebu – rekao je Marijan Tomurad, načelnik zagrebačke policije.

 

Policija sumnja da je nesrećni mladić još ranije ubijen, a da je sama otmica poslužila za prikrivanje klasične likvidacije i iznudu novca. Prema nezvaničnim informacijama, jedan od otmičara je priznao i otmicu i ubistvo, pa odveo policiju na mesto zločina.

 

Musliju i Vukdedović su uhapšeni u trenutku dok su na benzinskoj stanici točili gorivo u automobil i spremali se na put za Rijeku. Kada je ugledao policiju Musliju je odbacio pištolj koji je imao kod sebe. Vukdedović je u policiji kazao da je Musliu, inače bivši bokser, likvidirao Bajdu. On je tvrdio da je otmicu smislio nesrećni mladić, kako bi od bogatog oca izvukao novac.

Vukdedović je teško podneo hapšenje i dok je pričao pojedinosti zločina plakao je, tresao se.

 

Armend Musliu, dosad je više puta prijavljivan zbog raznih krivičnih dela, a u medijima je povezivan sa preprodajom droge. Poslednje informacije iz Slovenije govore da je otmica i okrutno ubistvo Jure Bajde bila okidač za početak dosad neviđene akcije razbijanja albanske mafije u toj zemlji, ali i krakovima mafije u susednim državama.

 

Prvi uhapšeni član kriminalne organizacije "pao" je u Firenci sa 12 kilograma heroina. Riječ je o Slovencu Boštjanu Čopkovu, iz mesta Pivka, kuriru albanske narko-mafije. Nakon njegovog hapšenja usledilo je 15 koordinirano izvedenih akcija kada je uhapšeno šest Albanaca, mahom bogatih ljudi za koje se pretpostavlja da su bitne karike u tzv. "balkanskom putu heroina", koji se proteže od Albanije, preko Hrvatske i Slovenije u zemlje zapadne Evrope.

 

- Musliu je potvrdio da je prema scenariju Jure Bajde trebalo da bude Srbin, koji će njegovom ocu reći da mu je sin otet i da će ga ubiti i izmasakrirati ako mu ne daju novac. Za "ulogu" otmičara Srbina, kako tvrdi, trebalo je da dobije 2.000 eura. Prilikom hapšenja, kod njega je nađena automatska puška, pancir i pet mobilnih telefona. Međutim, Viktor Vukdedović, koji je policiji poznat iz narko i automafijaškog miljea, tereti Musliua za ubistvo. On je policiji odao grob ubijenog Bajde - objavili su hrvatski mediji.

 

KRALJEVI ŠVERCA

 

Maks Piter Racel, direktor Evropola izjavio je početkom 2008. da su albanske organizovane kriminalne grupe najopasnije na Starom kontinentu. Povod je izveštaj Evropola za 2007. u kome piše da je glavni problem kontinenta "uvoz organizovanog kriminala Albanaca sa Balkana u EU“

 

Funkcioner Hrvatske policije Željko Jurković saopštio je da je Hrvatski MUP u saradnji sa Upravom policije Crne Gore u potpunosti razbio međunarodni krijumčarski lanac ljudi. Tom prilikom uhapšeno je 38 lica, među kojima i osam crnogorskih državljana, dok je jedan u bekstvu.

Zbog sumnje da su učestvovali u krijumčarenju više od 300 lica preko teritorije Albanije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatske između ostalih podnesene su krivične prijave protiv Albanaca, ali crnogorskih državljana M.M., Š.M., V.D. i O.Z., iz Nikšića, kao i V.D., V.H. i V.E., iz Podgorice, te J.D. i V.D., iz Plužina.

 

Načelnik zagrebačke kriminalističke policije Božo Guvo rekao je da je krijumčarska organizacija za prebacivanje u Evropsku Uniju uzimala od 600 do 4.000 eura, zavisno o načinu prevoza.

 

- Turski državljani najčešće su dolazili redovnim avionskim linijama u Zagreb ili u Sarajevo, a osobe albanske narodnosti su preko Crne Gore dolazile u BiH, odakle su ilegalno prebacivane u Hrvatsku, pa potom ilegalnim šumskim prijelazima dalje u Sloveniju - rekao je Guvo.

 

Po dolasku ilegalaca u Hrvatsku za njih su organizovali privremen smeštaj na tajnim lokacijama, odakle su ih uz pomoć vodiča prebacivali dalje prema zapadnoevropskim zemljama. U policiji ističu kako su krijumčari zaradu delili, među ostalim, plaćanjem putem "Western Uniona" i preko "kurira" - vozača redovnih autobuskih linija, koji su za to dobijali naknadu.

 

- Pripadnici kosovske policije uhapsili su četiri Albanca pod sumnjom da su umešani u trgovinu ljudskim organima.

 

ILEGALNO PREKO DUNAVA

 

U saopštenju policije se navodi da su iza rešetaka Bedri Šalja (34) i njegov rođak Hašim (24), Ekrem Krueziu (19) i V. Abdiju (31), svi iz Mališeva u Drenici.

 

Hapšenje je usledilo kod mesta Bela zemlja na prilazu punktu policije na delu Kosmeta, kod prelaza Končulj, na putu Gnjilane-Bujanovac. Uhapšeni kod sebe nisu imali nikakva lična dokumenta osim legitimacije Unmika, koja je građanima južne srpske pokrajine služe za identifikaciju.

 

U Beogradu se sudi i dvanaestočlanoj organizovanoj kriminalnoj grupi koja se tereti za krijumčarenje ljudi i ilegalan prelazak granice, čiji su glavni organizatori Ivan Janjić iz Bačke Palanke i Vesel Jakupi iz Preševa. Dvojica organizatora su, zajedno sa još deset članova ove kriminalne grupe, u leto 2006. godine, kirijumčarili Turke, Albance i državljane Srbije u Hrvatsku, preko Dunava i Beograda, za 350-400 evra po osobi.

 

Slovenački kriminalisti su, uz pomoć hrvatskih i albanskih policajaca, presekli kriminalnu mrežu preko koje je u Sloveniju ilegalno ušlo više od 460 ljudi.

 

Vođa sektora za organizovani kriminal Generalne policijske uprave Slavko Koroš je rekao da je kriminalna mreža bila odlično organizovana, neke osobe unutar nje su dobro poznavale takozvanu zelenu granicu, odnosno ilegalne prelaze preko kojih su u Sloveniju švercovali ljude. Kazao je da je izvorna država ilegalnih prevoza bila Albanija, dok je put vodio preko Bosne i Hercegovine, Srbije, Hrvatske.

 

Prema podacima MUP Srbije, za poslednje tri godine, preko naše zemlje je prokrijumčareno 120.000 žena i dece, zbog čega je u tom periodu podneto samo oko 150 krivičnih prijava. Broj žrtava, među kojima prednjače državljani Srbije, a zatim Rumunije, Moldavije, Ukrajine, Ruske Federacije, BiH, Bugarske i Albanije, priznaju u MUP, "nemoguće je tačno utvrditi", jer se za pomoć obraća mali broj prevarenih i iskorišćenih ljudi. Po oceni stručnjaka, svi putevi trgovine ljudima ukrštaju se u - Beogradu. Srpska prestonica glavna je baza za sakupljanje ilegalaca iz Albanije i sa Kosova, koji sa lažnim pasošima nekadašnje SCG kreću dalje. Iz Beograda, prema Šidu i Hrvatskoj, a potom ka Italiji. Osim ovog, postoji i pravac kroz Mađarsku, kao i treći, kroz BiH, i opet u Hrvatsku.

 

Okružno javno tužilaštvo u Vranju podnelo je zahtev za sprovođenje istrage protiv Ramadana Ajdinija (55) iz Miratovca kod Preševa zbog sumnje da je trgovao ljudima. Tridesetpetogodišnja J. P. iz Kragujevca punih dve godine bila je u kandžama trgovaca ljudima poreklom iz Srbije. Sticajem nesrećnih okolnosti, a pre svega zbog toga što je izneverio čovek koji ju je na najsuroviji način zloupotrebio, J. P. provela dve godine „na asfaltu“ u Italiji „radeći“ kao prostitutka za makroa koji je tukao, zlostavljao i ucenjivao. Iz lanca prostitucije uspela je da se spasi i pobegne onog trenutka kada je italijanska policija uhapsila njenog zlotvora.

 

I pre ovog hapšenja, Kosmetom već duže kruži priča kako postoje organizovane albanske kriminalne grupe koja se bave prodajom ljudskih organa i da je njihov put vodio prema Albaniji ili zapadnoj Makedoniji, a odatle u neke zemlje zapada.

 

Nastavlja se.

 

Delovi: | 1 | 2 | 3 |